Vilina kosica - parazit koji može da uništi čitave livade: Kako je suzbiti?

Vilina kosica (Cuscuta spp.) je obligatan parazit koji napada mnoge biljne vrste, a najviše lucerku i detelinu. To dovodi do raznovrsnih patoloških promena na biljkama, nastupa slabljenje vitalnosti i produktivnosti biljaka, pa je proglašena za parazitsku karantinsku cvetnicu.

Od 20 vrsta viline kosice, sedam je rasprostranjeno u Srbiji i prenose veliki broj virusa. Vrsta Cuscuta campestris vektor je čak 24 virusa.

Otkosi lucerke i deteline sa primesom viline kosice teže se suše i lako kvare (plesnive). Osim toga, ona sadrži otrovne materije, pa se ne preporučuje da se takvim senom hrani stoka, naročito mlada i steona grla.

Parazitska biljka 

Vilina kosica (Cuscuta trifolii) je jednogodišnja ili višegodišnja biljka (parazitska cvetnica) sa končastim i razgranatim stablom, ružičaste, crvenkaste, žućkaste ili zelenkaste boje. Cvetovi su beli, sa različitim nijansama (ružičastim, žućkastim, ljubičastim i slično) sakupljeni u glavičaste cvasti i sedeći su ili na kratkim drškama. Bledožuto ili narandžasto stablo, debljine 0,8 mm, karakteristično je i za Cuscutu campestris.

Seme C. trfolii je zelenkaste, žućkaste, ili svetlomrke boje (karakteristična boja za C. campestris), okruglastog ili nepravilnog oblika, dugo oko 1 milimetar.

Na zaraženim parcelama sredinom proleća zapažaju se narandžastožute do crvenkaste oaze u kojima su strukovi lucerke i deteline međusobno ispreplitani i povezani končastim nitima viline kosice. Zaraza se koncentrično širi i zahvata sve veći broj biljaka, koje propadaju i javljaju se "ćelava" mesta. U roku od dve do tri godine čitave parcele mogu biti zahvaćene, a time se ugrožava rentabilnost gajenja ovih biljaka.

Brzo raste i širi se

Vilina kosica se razmnožava i održava semenom, koje svoju klijavost može da očuva i više od 10 godina. Pri klijanju razvija jedan bledožut končić, čiji se zadebljali vrh priljubljuje uz zemlju. Potom se končić izdužuje i ako dođe u kontakt sa biljkom domaćinom, odmah se uz nju priljubljuje i obrazuje jedno proširenje u vidu apresorijuma. Iz ovog proširenja izrastaju prve sisaljke (haustorije), koje, probijajući se kroz biljku, dolaze u kontakt sa sudovnim elementima biljke. Odatle počinju da crpe potrebne hranljive materije.

Parazit, zatim, počinje da brzo raste, zahvatajući i susedne biljke, oko kojih se uvija i šalje nove sisaljke unutar biljke. Od početka leta se razvijaju cvasti, a potom se obrazuju i čaure sa semenkama, te na jednom struku biljke može nastati i više od 15.000 semenki. Prilikom vršidbe lucerke i deteline za seme, seme viline kosice se meša sa semenom ovih biljaka.  U toku vegetacije vilina kosica kao parazit razmnožava se vegetativnim putem segmentacijom (deljenjem) končastog stabla, a naročito se raznosi prilikom kosidbe i sakupljanja sena lucerke i deteline.

Crvena detelina: Koje su prednosti i na kakvim zemljištima je sejati?

Seme viline kosice može se preneti i nezgorelim stajnjakom, ako je dobijen od stoke koja se hranila biljkama na kojima je vilina kosica proizvela cvet, jer seme prolazi neoštećeno kroz organe za varenje goveda i ostale stoke.

Kako zaštiti useve? 

Prva i najvažnija mera borbe je upotreba čistog semena (ne sa pijace) i setva na parcelama na kojima prethodnih godina nije bilo biljaka sa vilinom kosicom. Takođe, ne treba gajiti osetljive biljke, prvenstveno lucerku i detelinu, duži niz godina na parcelama na kojima se pojavljivala vilina kosica i proizvodila seme. Dakle, u plodoredu duži niz godina ne gajiti na zaraženim parcelama lucerku i detelinu.

Na njivu ne treba iznositi stajsko đubrivo koje nije zgorelo. Ako se zaraza pojavi na pojedinim mestima na parceli, takva mesta treba što niže pokositi i pokošene biljke ili na licu mesta spaliti ili ih pažljivo izneti i uništiti. Zaraženo mesto isprskati nekim od totalnih nesistemičnih herbicida, među kojima se ističe parakvat-dihlorid ili dikvat-dibromid u koncentraciji 0,5 odsto. Tretiraju se samo žarišta, rano u proleće ili nekoliko dana nakon što je to mesto pokošeno, uz utrošak dve litre "čorbe" po metru kvadratnom.

Do skora se koristio imezetapir u mladoj lucerki sa jednim do četiri lista u količini jedan litar/ha ili konkretno za vilinu kosicu u staroj lucerki u vreme mirovanja vegetacije ili posle prvog otkosa, u količini dve litre/ha.

Kratkoročna prognoza pojave viline kosice obavlja se na osnovu stanja zaraze u prethodnoj godini. Takođe, i na osnovu rasprostranjenosti vegetativnog prezimljavanja, efikasnosti suzbijanja u prethodnoj godini, kvaliteta semena za setvu i zaraženosti spontane flore u neposrednoj blizini detelišta i lucerišta. Čim se utvrdi pojava viline kosice, odmah treba dati upozorenje da se pristupi njenom suzbijanju, koje se mora završiti najkasnije do početka cvetanja ove parazitske cvetnice.