U rumskoj Poljopivredno stručnoj službi je nakon urađenih analiza utvrđen nešto niži sadržaj azota u zemljištu u odnosu na prethodne godine, a prihranu bi trebalo kao i uvek uraditi u dva dela, sada u februaru i kasnije u martu.
Prvi veliki posao za poljoprivrednike je svakako prihrana useva, ali tek nakon urađene analize zemljište. Do sada analize pokazuju da je sadržaj azota u zemljištu nešto niži u donosu na prethodne godine.
Stručnjak Poljoprivredno stručne službe Ruma Goran Drobnjak kaže i da prihrana može da se uradi u dva puta, mada paori mogu preporučene količine mineralnih đubriva iskoristiti samo jednom. Važno je dodati potrebne količine jer i manjak, ali i suvišak azota mogu negativno da se odraze i na prinos, ali i na kvalitet hlebnog žita.
"Na ovom našem terenu potrebno je primeniti oko 100 kg čistog azota po hektaru. Međutim, raspon potreba za azotom se kreće od 70 do 140 kg. Analize ove godine dobijaju više na značaju imajući u vidu koja je cena mineralnog đubriva, pa je samim tim povećano interesovanje proizvođača za te analize. I ove godine smo uradili nešto veći broj", navodi Drobnjak i smatra da to još nije dovoljno i da treba da se rade na većem broju površina.
Prihranu bi trebalo kao i uvek uraditi u dva dela, sada u februaru i kasnije u martu. Ulaganje će svakako biti manje i ukoliko se tokom prihrane pšenice koriste samo preporučene količine mineralnih đubriva, smatra naš sagovornik.
Više u prilogu TV Fruška gora:
Tagovi
Autor
Cena pšenice u blagom rastu, pasivnost na tržištu soje. Kako se trgovalo?
Pad cena, ali i prometa svih primarnih ratarskih kultura
Evropski izvoz žitarica u padu: Izvezeno 11 miliona tona pšenice manje nego lane
Količina vode direktno utiče na krupnoću i kvalitet zrna kukuruza. Navodnjavati ili ne?
