Poljoprivredni proizvođači pšenice u Vojvodini nadaju se da otkupna cena neće biti manja od 22 dinara, jer će sa tom kalkulacijom i prinosom od šest tona po hektaru, kažu, imati oko 10 odsto zarade. Situacija je slična u Banatu, Bačkoj i Sremu, a mi smo proveravali ko će žito prodati, a ko predati.
Mile Vukoman, poljoprivredni proizvođač iz Čuruga, završio je žetvu pšenice. Kaže da je kvalitet zadovoljavajuć i da se hektolitar kreće u rasponu od 73 pa čak i preko 80 kilograma. Većina poljoprivrednika iz njegovog atara primenilo je punu agrotehniku, dali su sve pšenici što treba. Sada iščekuju odgovarajuću cenu za svoj rad.
"Očekujemo najmanje 22 dinara kako bismo zaradili nešto. Radio sam kalkulaciju za prinos od šest tona po hektaru i izračunao da imamo troškove na 20 dinara. Mi samo tražimo 10 odsto zarade. Recite mi da li danas neko radi za 10%? Ima ljudi koji su ostvarili vrhunske rezultate, ali to su pojedinačne parcele. Bio sam na more ogleda. Ne možete na sred njive ostaviti površinu 100 puta 100 i reći da je to prinos. Prinos je kad se skine cela površina i kada izračunate koliko ste dobili hektolitara. Mi smo za to da nam se plaća po kvalitetu pšenice. Očito to nekome ne odgovara. Neko u tome mešetari. Svu pšenicu na gomilu, plati minimalno - proda maksimalno," iskren je Vukoman.
Žetva pšenice počela je i u Banatu. Sudeći po svemu, Banaćani će pola žita prodati, a pola predati. Gledaće da se minimalno razduže a ovo drugo će pokušati da sačuvaju i sačekaju veću cenu, kazao nam je Velimir Vrbakov, direktor Zemljoradničke zadruge "Miloševo" iz Novog Miloševa.
"Ova žetva će sigurno biti slabija od višegodišnjeg proseka i to će se najviše odraziti na hektolitar, malo učmalo zrno. Bićemo zadovoljni ako prinos po hektaru bude bio četiri tone, što je opet manje u odnosu na prosečne vrednosti od pet tona. Što se tiče cene, čuli smo da se priča da će biti 17 - 17,50 dinara. To će verovatno biti cena za razmenu, kad se bude pravio presek sredinom jula gde će se vraćati pšenica za korišćeno mineralno đubrivo. Treba sačekati avgust i septembar kada očekujemo da će cena biti veća. Koliko veća, to ne znamo," kaže Vrbakov.
I ratari u Sremu imaju pune ruke posla. Nažalost i pored kvalitetne agrotehnike, klimatske promene u ovoj godini učinile su to da tamošnji proizvođači pšenice u proseku neće biti zadovoljni ni sa prinosom ni sa kvalitetom. Završetak žetve u sremskim atarima očekuje se u narednih sedam do deset dana. Smeštajnih kapaciteta, kažu, imaju dovoljno.
"Kod nas su tradicionalno prvi prinosi pšenice lošijeg kvaliteta. Očekujemo negde oko pet tona po hektaru, što je ispod našeg višegodišnjeg proseka. Naša prednost u Kuzminu je što će deo pšenice završiti u stočnoj hrani. Pošto smo zadržali veliku stočarsku proizvodnju možemo očekivati da će 10 do 15 odsto naše pšenica završiti u toj proizvodnji," objašnjava Dušan Tadić, direktor Zemljoradničke zadruge "Kuzmin".
On kaže da i tamošnji paori očekuju cenu pšenice veću od 20 dinara. Objektivna ekonomska kalkulacija pokazuje da sve što je ispod 21 dinar je gubitak u toj proizvodnji kaže Tadić i dodaje da će se površina pod tom kulturom smanjivati.
"U ovom momentu sigurno nećemo prodavati pšenicu. Ona će se lagerovati, a deo će biti zadržan za sopstvene potrebe. Tržišni viškovi će se izbaciti na tržište onog momenta kada tržište bude reagovalo na pravi način," objašnjava direktor Zemljoradničke zadruge u Kuzminu.
No, pšenica ih ne brine toliko, jer u tom vojvođanskom okrugu ova kultura zauzima manje od petine površina. Najznačajniji im je kukuruz koji zauzima više od polovine površina, ali i soja, koja se 20 odsto proširila na oko 35 odsto obradivih povrišina.
"Sada nam predstoji da se pripremamo da pratimo soju i kukuruz da vidimo šta će se tu dešavati. Nadamo se da nećemo imati ovako žestoke dane i toplotne udare," kaže naš sagovornik.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
