Zadržavanje vode na polju - koji su uzroci, uticaji i rešenja?

Bez obzira na sušu koja nas pogađa proteklih godina, čini se kako padavina nikada nije previše, ali svako zemljište ima određenu granicu do koje može apsorbovati vodu. Kod ozimih kultura voda koja stoji na polju može da dovede do uništenja dela useva, a bilo kakve aktivnosti poboljšanja zemljišta mogu se preduzeti tek posle žetve. 

Uzroci zadržavanja vode

Više je faktora za zadržavanje vode na poljima. Najjednostavnije objašnjenje je uobičajena situacija u rano proleće, na mestima gde je bilo snega, a zemljište smrznuto. U takvim slučajevima upijanje vode nije moguće, ali vreme i zagrevanje zemljišta će da reši problem, piše farmer. 

Drugi uzrok, koji ne zavisi uvek od vlasnika polja, je loša drenaža. Važno je da ona kao takva ne mora nužno da bude u samom polju gde je došlo do stagnacije. Moguće je da je samo potrebno očistiti obližnje kanale pa će voda oticati. Ali, ako su začepljeni drugi odvodni jarci u okolini, voda nema gde. 

Od poljoprivrednika ipak zavisi u kakvom je stanju zemljište i da li se napravio plužni đon, odnosno zbijeni sloj ispod oraničnog. Moguće je da je zbijen do te mere da ne propušta vodu. Ovo se često događa nakon berbe šećerne repe ili kod višestrukih prolaza teške mehanizacije. 

Nedostatak humusa takođe može da bude razlog jer je upravo on odgovoran za apsorpciju vode. Znamo da su mnoga zemljišta siromašna humusom zbog uklanjanja žetvenih ostataka ili ograničene upotrebe prirodnih ili organskih đubriva. Međutim, žetvene ostatke pre oranja treba potanjirati. Imajte na umu i da je pH takođe važan za strukturu zemljišta.

Uticaj na zemljište i useve 

Učinke stagnacije treba podeliti na one koji utiču na zemljište i one koji utiču na biljke. 

Kada je reč o zemljištu, voda koja dugo stoji stvara određeno opterećenje, što dovodi do sabijanja, propadanja njegove strukture ili stvaranja pokorice. Sa druge strane, u slučaju oticanja vode, bilo zbog poboljšanja drenaže ili kao rezultat kopanja privremenog jarka za odvod vode, čestice zemljišta ističu iz obradivog sloja, a sa njima i hranljive materije, što doprinosi osiromašenju.

Ako govorimo o biljkama, moramo da vodimo računa kako o ozimim usevima koji su danas u polju, tako i o jarim vrstama koje će se sejati. 

U slučaju ozimih koji su trenutno poplavljeni, oni su u ozbiljnoj opasnosti. Ako se voda pritom smrzne, led bi mogao da uništi biljke. Ako su ipak preživjele, treba uzeti u obzir da ne samo da su oslabljene, nego su u tako vlažnom okruženju pod pritiskom gljivičnih oboljenja, o čemu treba voditi računa pri planiranju tretiranja fungicidima. Sa druge strane jari usevi, posejani na tako osiromašenom mestu, gde se nakupljaju i ostaci sredstava za zaštitu bilja, mogu da se teže i slabije razvijaju.  

Rešenja za problem stagnacije

Rešenja je koliko i uzroka. Kao prvo treba proveriti stanje drenaže, odnosno prohodnost jaraka i odvoda. Može da se iskopa i privremeni jarak ili ispumpa voda. Posle toga treba pratiti stanje useva te po potrebi primeniti zaštitu fungicidima, kao i pravilnu prihranu. 

Na još nezasejanim poljima, kao i posle žetve, može da se obavi čitav niz agrotehničkih radova. To uključuje podrivanje, koje omogućuje razbijanje plužnog đona, kalcizaciju, koja reguliše reakciju zemljišta, utiče na njegovu strukturu te korištenje prirodnih i organskih đubriva.
 
Ovo poslednje uključuje primenu stajskog đubriva, komposta, zaoravanje međuuseva i žetvenih ostataka. Oni će dopuniti količinu organske materije u zemljištu, povećavati njegovu sposobnost skladištenja vode i poboljšati strukturu obradivog sloja. Tu se prvenstveno misli na već spomenuto tanjiranje kako se prirodna i organska đubriva ne bi ukopavala ispod obradivog sloja, nego mešala sa dubljim slojevima. Kada je reč o međuusevima, vredi odabrati vrste koje proizvode ne samo puno biomase, već i dubok korenov sistem.