• Opasnost od požara
  • 05.08.2017. 08:30

Zaoravanje korisnije od paljenja strnjišta

Osim niza negativnih posledica, paljenje strništa za posledicu ima i dugotrajno uništavanje zemljišta, naročito ukoliko se to čini svake godine. Uz to su za prekršioce Zakona propisane velike novčane i zatvorske kazne.

Foto: Jeromey Gaurdeau Balderama / Flickr
  • 978
  • 66
  • 0

Vreli afrički talas sa temperaturama koje u najtoplijem delu dana prelaze i 40. podeljak Celzijusove skale, osim zdravstvenih problema koje može da zada ljudima, životinjama i biljkama, takođe može da prouzrokuje velike požare, poput onih koji su ovog leta pogodili susedne države Hrvatsku i Crnu Goru, pa i kod nas na Maljenu.

Upravo zbog toga, kako upozoravaju stručnjaci za zaštitu od požara, veoma je važno da se ne pali vatra na otvorenom, a to se posebno odnosi na paljenje strništa, koje nije agrotehnička mera, a nanosi štetu zemljištu, i pri tom se karakteriše kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti koje je zabranjeno Zakonom.

Paljenjem strnjišta uništavaju se korisni mikroorganizmi

Osim niza negativnih posledica, paljenje strništa za posledicu ima i dugotrajno uništavanje zemljišta, naročito ukoliko se to čini svake godine. Paljenjem se uništavaju korisni mikroorganizmi u zemljištu, neophodni za ravnotežu i stvaranje humusa. Uz to, vatra sa njiva može se proširiti i izazvati ozbiljne požare.

Novčane i zatvorske kazne za prekršioce Zakona

Za prekršioce zabrane paljenja strnjišta Zakon je propisao velike novčane kazne. One za fizička i odgovorna lica u pravnom licu iznose 10.000-50.000 dinara, dok firme mogu biti kažnjene sa 300.000-1.000.000 dinara. Međutim, u slučaju nastanka veće materijalne štete, odgovornima mogu biti izrečene i zatvorske kazne u trajanju od šest meseci do tri godine.

U slučaju požara prvo pozvati vatrogasce

Prema zvaničnim policijskim podacima, svake godine izgori više stotina hektara obradivog zemljišta, čiji je uzrok najčešće ljudski faktor, odnosno nekontrolisano paljenje. Kako tvrde nadležni u Sektoru za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici, a prenosi RTV, rekord po broju intervencija u Sremskom okrugu je postignut 2012. godine. Tada su prema njihovim rečima vatrogasci, za godinu dana, imali 1.843 intervencije.

Ipak, ove godine je zabeleženo oko 900 intervencija, ali ako se vremenske prilike uskoro ne promene negativni rekord iz 2012. godine bi mogao biti oboren. Nadležni apeluju da se u slučaju izbijanja požara prvo pozovu vatrogasci na broj 193, a onda da se krene sa samostalnim gašenjem vatre.

Zaoravanjem bijnih ostataka obogatiti zemljište i sprečiti isušivanje

Agronimi napominju da paljenje strništa nema ni jednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima. Zato je, kako ističu, biljne ostatke bolje odmah nakon žetve zaorati, jer se zaoravanjem poboljšava vodni režim zemljišta, tako što se stvara rastresit sloj na površini parcele, koji sprečava isparavanje vlage iz zemljišta.

Foto: Jeromey Gaurdeau Balderama / Flickr


Izvori

RTV


Tagovi

Paljenje strnjišta Njive Pozari Vatrogasci Ratarstvo Kazne Opasnost Zaoravanje Sremski okrug Sremska Mitrovica


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi