Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Žetva pšenice
  • 04.07.2022. 16:30
  • Srednjobanatski okrug, Vojvodina, Mužlja, Zrenjanin

Zašto je došlo do pada prinosa i kvaliteta pšenice - sitno žito?

Stručnjaci ukazuju zbog čega je rod negde podbacio do 40 odsto, a zašto je zrno sitnije na nekim parcelama?

Foto: Dragan Prvulović
  • 5.422
  • 766
  • 0

Poljoprivrednici sa teritorije Srednjobanatskog okruga obavljaju žetvu pšenice na 54.000 hektara. Prinosi se razlikuju i kreću od dva do 7,5 tona po hektaru u zavisnosti od lokaliteta i količine padavina. Poljoprivrednik iz Mužlje, naselja Zrenjanina, Ervin Palatinuš, obavlja žetvu na 120 hektara. 

"Pšenica se lako kosi, jer je slabija u odnosu na prošlu godinu. Nažalost, dosta je manji rod, ako ćemo 'izgurati' četiri do 4,5 tone po hektaru, onda smo pobedili ove godine zbog velike suše koja u mužljanskom ritu traje preko tri meseca", istakao je Palatinuš.

Skuplja proizvodnja traži višu cenu proizvoda

Ove godine bila je kompletno skuplja proizvodnja, pa je poljoprivrednicima neophodna viša cena.

"Ovo su prve pare koje dobijamo i mi nažalost smo u svojstvu banaka i stižu nam rate kredita, pa ćemo morati da prodamo dosta pšenice i po lošijoj ceni, koja nije realna. Proizvođačka cena je preko 40 dinara, a da imamo i nešto malo koristi, pšenica ne bi smela da bude ispod 45 dinara, zbog velikih ulaganja u kompletnoj proizvodnji", rekao je Palatinuš.

Pšenica ne bi smela da bude ispod 45 dinara, smatra Palatinuš

Kako on kaže, prinosi će u njegovom ataru biti do 40 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu na pojedinim parcelama. Ipak, za kompletnu proizvodnju poljoprivrednici su morali da izdvoje više novca.

"Samo ureu smo plaćali tri puta više u odnosu na prošlu godinu. Setva i žetva nam je sigurno skuplja 200 odsto u odnosu na prošlu proizvodnu godinu", napomenuo je Palatinuš.   

Štetu na ovoj teritoriji Grada Zrenjanina nije načinilo nevreme, ali jesu divlje životinje. Ovaj vredan poljoprivrednik kaže da država treba da napravi paritete kao pre nekoliko decenija, kad je on počinjao da se bavi ovim poslom. Tad je kilogram pšenice koštao kao kilogram uree.

Bez dileme za fungicidni tretman

Situacija sa pšenicom u Srednjobanatskom okrugu je dosta različita, ističu stručnjaci u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin. Ona je od samog starta imala dobar potencijal i bokorenje, a neprilike počinju od aprila meseca da budu izražene. Hlebno zrno je odbacilo zimski potencijal, svela se sa svojih četiri, pet sekundarnih stabala na dva, što je uslovilo pad prinosa.

"Tretmani su rađeni druge dekade aprila meseca, kad smo imali pepelnicu, septoriju i početak žuto-mrke pegavosti ili bolesti koju proizvođači nisu naučili da detektuju ispravno, a koja je nastavila svoj dalji napredak u odnosu na ove dve pomenute bolesti i bila je prisutna sve do klasanja.

Drugi fungicidni tretman, koji je trebalo da bude na početku cvetanja, dobar deo proizvođača je rizikovao zbog nedostatka padavina, jer su smatrali da to nije neophodno", rekla je koordinatorka Prognozno-izveštajne službe Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin Snežana Parađenović.

Hlebno zrno je odbacilo zimski potencijal, što se odrazilo na prinose

Rast cene đubriva uticao je kod pojedinih poljoprivrednih proizvođača na planove, među kojima je bila prihrana, a koja je izostala, a samim tim i prinos.

Ukoliko je pšenica imala bolju kondiciju i imunitet, zdrav usev je bolje podneo sušu, napominju stručnjaci. Hektolitar je različit od sorte i lokaliteta.

"Proizvođači uopšte ne treba da imaju dilemu da li treba da se rade fungicidni tretmani. Ono što mi procenjujemo kao suša, ono što mi procenjujemo kao nedostatak padavina, usev to tako ne prepoznaje. Bolesti dominiraju manje ili više, postoji optimum za njihovu pojavu, postoji stagnacija gde se mogu preseći infekcije koje posle sa dobijanjem optimalnih uslova za razvoj napreduju i to kasnije uzima maha. Razlike u prinosu su usko vezane sa zaštitom bilja koje ne podiže, ali čuva potencijal i prinos."

Na određenim parcelama je zrno sitnije, a postoji više razloga koji mogu uticati na veličinu. U fazi mlečne zrelost, kad je pšenici potrebna kiša i kad se zrno širi, izostale su padavine. Takođe, isisavanjem insekata, kao što su vaši mogu uticati na izgled i kvalitet zrna.  

Na cenu ne može da se utiče?

Otkup na otkupnim mestima protiče bez problema. U firmi "Agro-Dukat" imaju više otkupnih mesta u Srednjobanatskom okrugu i silos u Zrenjaninu kapaciteta 5.500 tona. Promet sa fizičkim licima čini 90 odsto njihovog posla, a kad neki kooperant donese robu, pšenica se uzorkuje i rade analize.

"Ove godine ima problema sa sitnim žitom, koje ispada kroz sito, pokazuje se kao lom, ali nije, jer je sitnije što malo pravi problem, ali se rešava", rekla vlasnica ove firme Tatjana Todorović.

Otkup na otkupnim mestima protiče bez problema

Prošlogodišnju pšenicu ova firma prodala je na domaćem tržištu. Sve više poljoprivrednih proizvođača se odlučuje za čuvanje ove žitarice. Globalna nestabilnost utiče na visoke cene proizvoda na domaćem tržištu.

"Agro-Dukat", kako kažu, prati cenu na berzama i ne mogu da utiču na nju.

"Kada su cene poljoprivrednih proizvoda visoke, poljoprivrednici treba da brinu koliko je stabilan i siguran skladištar”, poručila je Todorović.

Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu je u padu u prethodnih nedelju dana. Ponder cena za novi rod iznosi 35,17 din/kilogramu bez PDV-a, što je pad cene od 7,46 procenata.


Foto prilog


Tagovi

Sitno zrno Žetva pšenice Tatjana Todorović Cena pšenice Ervin Palantinuš Snežana Parađenović


Autor

Dragan Prvulović

Više [+]

Poljoprivredni novinar i voditelj emisije "Agročas"

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Turšija, najčešće pripremljena zimnica i najstarija medju receptima. Priprema se od različitog povrća i konzumira se tokom čitave zime uz brojna jela.