Zašto je manje površina pod pšenicom u Kolubarskom okrugu?

Vremenske prilike doprinele su da žetva pšenice krene ranije nego što je to bilo ranijih godina, a mnogi ratari ne pamte kada su ovako rano počeli žetvene radove. Ni ratari, a ni stručnjaci ne očekuju ove godine rekordne prinose. 

"Oni ratari koji su primenjivali odgovarajuće agrotehničke mere i na vreme zaštitili svoje useve, mogu se nadati dobrim prinosima. Što se tiče kvaliteta, realno je da se očekuje bolji kvatiltet i prinos nego prošle godine, a vidi se i da je ispunjenost klasova bolja nego prošle godine", procenjuje stručni saradnik za ratarstvo PSSS Valjevo Snežana Stojković Jevtić i dodaje da se ove godine mogu očekivati prinosi od četiri do pet tona po hektaru, što je na nivou proseka u Kolubarskom okrugu.

Posledice setve van optimalnog roka

Nedostatak vlage u zemljištu i manjak padavina, pomerile su početak setve ozimih useva, a stručnjaci kažu da setva van optimalnog roka nosi niz negativnih posledica.

"Setva u optimalnom roku prvi je preduslov za dobre prinose i kvalitet žita. Ni zima nije bila uobičajena, a prošla je bez formiranja snežnog pokrivača koji štiti useve od niskih temperatura. Zanimljivo je da skoro da nije bilo zaustavljanja vegetacije i bilo je uslova za napade bolesti i štetočina, korovi su bujali", kaže naša sagovornica i dodaje da je bilo problema i oko zaštite useva jer se zna da se ona obavlja u određenom periodu - u određenoj fazi biljke i kad su povoljni vremenski uslovi. 

Ono čemu se nadaju i ratari i stručnjaci, to je da ne bude razornih olujnih vetrova kako ne bi došlo do poleganja žita.

Krenula žetva ječma, kako čuvati zrno?

"Možemo se jedino nadati da neće biti nekih nepogoda pa da dođe do poleganja žita jer bi se u tom slučaju izgubio deo prinosa. Prvo će početi žetva ječma, a zatim tritikalea i pšenice."

Prošlogodišnja "štura" zrna smanjila nove setve površine

Parcele u Kolubarskom okrugu su usitnjene, a često poljoprivredni proizvođači koriste i manje đubriva nego što bi trebalo.

"Kada se sve uzme u obzir, godina će biti prosečna, ali nešto bolja nego prošla, ako se uzme u obzir visina biljke i kvalitet žita. Prošle godine smo zbog vremenskih prilika u period oprašivanja i nalivanja zrna imali pojavu šturih zrna, što je dovelo i do slabijeg prinosa i kvaliteta zrna", kaže Stojković Jevtić i dodaje da je to uticalo i na motivisanost poljoprivrednih proizvođača da seju strna žita, pre svega pšenicu, pa ove godine imamo manje zasejanih parcela.

"Ove godine zasejano je 12.650 hektara, što je oko 20 odsto manje nego prethodne godine. Nizak prinos, niska cena svakako je doprinela tome i to nimalo nije motiv da se strna žita gaje na većim površinama."

I ove godine PSSS Valjevo pratila je razvoj strnih žita na oglednim poljima, a nakon žetve uradiće se određene analize kvaliteta i nakon sumiranja rezultata, Služba će izaći sa preporukom sortimenta za naredu sezonu, a poljoprivredni proizvođači će na osnovu toga moći da se odluče za vrstu koja je najpogodnija za gajenje na ovdašnjem terenu.