Krenula žetva ječma, kako čuvati zrno?

U Vojvodini je počela žetva ili berba ječma (Hordeum sativum L.), a ako se nastave temperature preko 33 stepeni Celzijusovih i u centralnoj Srbiji može se očekivati u krajnjem slučaju za nedelju dana, u zavisnosti od vremenskih prilika. Žetva se može izvesti jednofazno, dvofazno i višefazno. Najbolji i najracionalniji način je jednofazno univerzalnim kombajnima.

Zbog lomljenja delova klasa i čitavih klasova i osipanja pojedinačnih zrna iz klasova (dvoredni ječam), žetva jednofazno kombajnima obavlja se na početku pune zrelosti ili pak, u punoj zrelosti za pivsku sortu kada je vlaga zrna 14 odsto ili manja. Praktično, optimalno vreme žetve dvorednog (pivarskog) ječma je prvenstveno u punoj zrelosti, dok se višeredni (stočni) žanju na početku pune zrelosti.

Vlažnije zrno se dosušuje

Sa vlagom zrna većom od 14 odsto, mora se sprovesti dosušivanje na 40^oC. Praktično, zrno sa većim procentom vode dosušuje se u sušarama za zrnaste proizvode. Stočni ječam se suši na temperaturi od 60^oC, a pivarski, kao i semenski, na 40^oC.

Ukoliko se kod pivarskog žetva obavlja ranije (žuta zrelost), zrno sadrži više belančevina - što je nepoželjno. 

Ukoliko je zrno ječma malo vlažnije od optimalne vrednosti (13 do 14 odsto) dosušuje se prirodnim putem u provetrenim, suvim i čistim prostorijama, uz češće prevrtanje mase.

Ječam mora zadovoljiti niz strogo definisanih zahteva da bi mogao da ponese ime pivski (pivarski). Pre svega, mora imati odgovarajući kvalitet. Na prvom mestu, ističe se zahtev za održavanje maksimalne klijavosti i energije klijanja (najmanje 95 odsto). Potom, sledi sadržaj belančevina, koji treba da se kreće u granicama osam do 11,5 (12) odsto. Kako to ostvariti u našim uslovima, kada se zna da to nije region koji u potpunost i odgovara proizvodnji kvalitetnog pivarskog ječma, a i đubrenje azotom mora biti odgovarajuće, da ne kažem ograničavajuće.

Napomena: iako svi dozrevaju ujednačeno, skloni su samoosipanju, naročito lomu klasnog vretena, što zavisi od sortnih osobina. Osipanje je naročito izraženo kod višerednih sorti. Zbog toga i brzog pada vlage, žetvu treba obaviti u što kraćem roku, najduže pet dana.

Spremanje slame obavlja se ručno sakupljanjem u rasutom stanju ili baliranjem presama za kabastu stočnu hranu. Da bi se sačuvao kvalitet slame, treba je što pre pokupiti sa njive. Posle sakupljanja pristupa se plitkom oranju (ugarenju) strnjišta.

U povoljnim uslovima prinos od pet do osam tona po hektaru

Prinosi ozimog ječma iznose u proseku pet i više tona/ha, a jarog obično tri do četiri. U povoljnim meteorološkim uslovima i uz optimalnu agrotehniku mogu se ostvariti prinosi ječma pet do osam tona po hektaru.

Prinosi jarog su niži od prinosa ozimog, a kreću se u okvirima tri do četiri t/ha suvog zrna, ali uz raniju setvu i uz primenu intenzivnih agrotehničkih mera, odnosno tehnologije proizvodnje, prinosi se mogu približiti visini prinosa ozimog ječma.

U Šapcu i okolini strna žita posejana na 30.000 hektara. Žetva ječma kreće za 15 dana

Prilikom prijema zrna, uz vagu se nalazi laboratorija za uzimanje i obradu uzoraka. Laboratorija je opremljena automatskom i ručnom sondom, laboratorijskom vagom, aparatom za brzo određivanje vlage i hektolitarske težine zrna ječma. Pre analize obavlja se organoleptički pregled uzoraka na gar i glavnicu. Nakon uzorkovanja vozilo se vaga teretnom (50 tona) automatskom vagom. Vaga se redovno servisira i umerava. Pivski (pivarski) se obavezno mora odvojiti od stočnog i razdvojiti po sortama zbog čistoće sorte, te se zavisno od ulazne analize usmerava u magacine ili ćelije silosa.

Ječam za zelenu masu treba kositi sa visinom 40 cm.