Zašto je merenje temperature i vlage žita važno za suzbijanje žitnog žiška?

"Posle žetve pšenica je odložena u plastično bure koje je pokriveno šperpločom. Pre izvesnog vremena, u buretu se pojavio žitni žižak. Da li možete da mi preporučite neko sredstvo za njegovu eliminaciju?", pitanje je koje nam je poslala jedna naša zabrinuta čitateljka. 

I zaista, razloga za brigu ima, jer je reč o jednoj od najopasnijih skladišnih štetočina. Žitni žižak (Sitophilus granarius) pripada redu tvrdokrilaca i gotovo da nema skladišta u kome se ne nalazi. Napada pšenicu i drugo žito, pirinač i prerađevine brašna.

Odrasli insekti su dugi 3 do 4,5 mm, tamnosmeđe do crne boje. Glava im je produžena u surlicu na kojoj se nalaze kolenasti pipci, nema opneni par krila, pa ne leti. Larve su bele, bez nogu, savijenog i naboranog tela i sa smeđom glavom. Duge su do 3 mm.

Ženka položi 100 do 200 jaja

Ženka nakon kopulacije (parenja) polaže jaja u zrna. Prethodno svojom surlicom izbuši malu rupu i u nju odloži jedno jaje, a potom otvor rupice zatvori tečnošću, koja na vazduhu očvrsne. Obično se u jednom zrnu žita nalazi jedno jaje. U toku razvoja, ženka položi 100 do 200 jaja. Ispiljene larve hrane se unutrašnjim sadržajem zrna, a potom pretvaraju u lutke i odrasle insekte.

Optimalna temperatura za razvoj žitnog žižka je 21 do 25 ^oC, a relativna vlažnost 75 do 93 odsto, dok kod 40 odsto vlage vazduha odlaganje jaja u zrnevlje prestaje. U zrnima koja sadrže manje od 10 odsto vlage ženka ne odlaže jaja. U zagrejanim skladištima razvija se šest do osam, a u nezagrejanim dve do četiri generacije godišnje. Ishranom larvi ostaju samo "košuljice" od zrna, a povećava se i vlaga uskladištenih proizvoda.

Kako ga suzbijati?

Kritičan prag za suzbijanje je pojava jednog do pet živih žižaka na jedan kilogram žita. Koristi se profesionalni insekticid na bazi piretrina u količini 10 ml preparata u 1 litar vode na jednu tonu zrna za merkantilnu upotrebu, direktnim tretiranjem zrna u toku elevacije žita na traci ili pre ulaska u ćeliju silosa, odgovarajućim uređajima za raspršivanje tečnosti i to samo jednom u toku godine. Ovakvim tretiranjem od napada žitnog žiška postiže se zaštita 6 do 10 meseci. Preparat na bazi piretrina deluje na žiška kontaktno i digestivno (utrobno).

Kada je pšenica uskladištena u burad ili slične posude, suzbijanje se obavlja premeštanjem iz jednog bureta u drugo, pri čemu se tretira insekticidom na piretrina, pomoću rasrpskivača. Posle upotrebe preparata ne ulaziti u skladišni prostor najmanje 24 časa. Pre korišćenja, tretirane žitarice treba oprati.

Pravilno skladištenje žitarica - koje mere obuhvata i kako spečiti gubitke?

Uništavanje žitnog žiška je moguće i primenom niskih temperatura u skladištu (na - 10 ^oC za 12 dana) ili visokih temperatura (na 55 do 58 ^oC kroz pola sata i na 48 ^oC kroz tri sata).

Još nešto, osnovno je u skladišnom objektu, gotovo dnevno, obavljati merenje temperature žita, a po mogućnosti i vlage žita. Svako povećanje temperature upozorava na pojavu određenih procesa u masi zrnevlja, pa tako i na pojavu žitnog žiška.