Pravilno skladištenje žitarica - koje mere obuhvata i kako spečiti gubitke?

Postoje štetni insekti koji napadaju gotove proizvode nakon žetve i berbe žitarica. Na taj način ih u skladištu oštećuju i utiču na kvalitet zrna, što za posledicu ima nanošenje ogromne ekonomske štete samom proizvođaču. Sa druge strane, insekti mogu dospeti u skladišta unošenjem proizvoda, transportnim sredstvima, letom, a veoma često i u zaostalim žitaricama i neočišćenim i nedezinfikovanim skladištima.

Najznačajniji skladišni insekti koji mogu uticati na kvalitet i količinu uskladištenog proizvoda su: žitni žižak (Sitophilus granarius), kukuruzni (Sytophilus zeamays) i pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus), žitni moljac (Sitoroga cerealela), ambarev moljac (Tinea granella), brašneni moljac (Anagasta küchniella), mali i veliki brašnar (Tribolium spp.), ali i mnogi drugi.

Mere u skladištu

Preventivni zahvati protiv skladišnih štetočina obuhvataju, pre svega, adekvatan izbor skladišta, koje je od čvrstog materijala. Prostorije treba da budu izolovane od vlage sa dobrom ventilacijom i da bude onemogućeno prodiranje štetočina spolja.

Kako ispravno skladištiti žitarice i očuvati kvalitet?

Pravilno skladištenje žitarica podrazumeva temeljno čišćenje skladišta pre unošenja novih zaliha i fumigaciju, odnosno dezinsekciju praznog skladišta dihlorvosom, u količini 50 do 100 cm3 na 100 m2, tretiranjem dva do tri dana pre unošenja robe u skladište.  U istu svrhu koristi se preparat na bazi pirimifos-metila i to u praznim skladištima, u količini 0,75 – 1,5 ml/m2, a kod praznih vreća 0,5 ml/m2.

Evo koje mere još treba preduzeti:

• upotreba čiste ambalaže, koja je prethodno bila podvrgnuta dezinsekciji;
• unošenje suvog žita i održavanje vlage zrna ventilacijom;
• skladištenje čistog, nenapadnutog materijala, što utvrđujemo uzimanjem uzoraka;
• redovni pregled uskladištenog roda i praćenje uslova temperature i vlage;
• preventivno tretiranje sumnjivog žita preparatima na bazi fosfora i to 100 g na 100 kg zrnaste robe (tretirani proizvodi pre upotrebe moraju se dobro oprati). Ili, ubacivanjem u struju žita aluminijum fosfid tableta-peleta. Za zrnastu robu upakovanu u vreće sa pet do 15 peleta ili jednu do tri tablete na m3, dok u ćelijama silosa, uz upotrebu dozatora, pri ravnomernom protoku robe sa 15 do 30 peleta ili tri do šest tableta po toni). Na sličan način mogu se upotrebiti pelete magnezijum fosfida i to praznih skladišta i mlinova, u količini pet do 15 peleta po m3 prostora, uz ekspoziciju četiri do pet dana.
• preventivno tretiranje površinskog sloja uskladištenog materijala.

Direktno suzbijanje skladišnih štetočina 

U zavisnosti od prisutnosti i stadijuma razvoja insekata u skladištu, suzbijanje se obavlja izlaganjem niskim ili povišenim temperaturama, za svaku skladišnu štetočinu koja se suzbija.

Da li čekati ili prodati odmah? Koja je dobra vest za proizvođače pšenice?

Ostale mere obuhvataju:

• vrlo opreznu fumigaciju sa metilbromidom (30 do 50 g/m3 pri fumigaciji robe u skladištima, uz ekspoziciju 24 do 48 časova), HCN-om (4 g HCN/m3, pri temperaturi od 15 do 25^oC i ekspoziciji od 48 časova);
• upotrebu preparata na bazi aluminijum-fosfida, odnosno tableta ili peleta;
• upotrebu preparata na bazi magnezijum-fosfida, u obliku peleta u silosima i skladištima, u količini 10 peleta po jednoj toni zrnaste robe ili m3 prostora, uz ekspoziciju tri do pet dana;
• koristi se i preparat na bazi pirimifos-metila, naročito za uskladištene žitarice;
• primena tretmana preparatima na bazi fosfora.