Pretraživanje tekstova
Povećanjem sadržaja suve materije u biljkama i količine šećera u ćeličnom soku, povećava se otpornost biljaka prema negativnim temperaturama i obrnuto.
Jarovljenje ili jarovizacija je toplotni stadijum biljaka, kroz koje biljke moraju da prođu u toku zime da bi plodonosile, odnosno da provedu izvestan period izložene niskim temperaturama da bi nastavile svoje normalno razviće i plodonosile. Pšenica najbolje podnosi negativne temperature u ovom stadijumu i ukoliko on traje duže to je njena otpornost veća i obrnuto.
Povećanjem sadržaja suve materije u biljkama i količine šećera u ćeličnom soku, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Šabac Svetlana Zlatarić, povećava se otpornost biljaka prema negativnim temperaturama i obrnuto.
Ovaj stadijum traje od 40 do 60 dana i potrebna temperastura je od nula do 10 stepeni Celzijusa. Prolaženje biljaka kroz ovaj stadijum, kako savetodavac kaže, moguće je samo ako su u aktivnom stanju u stanju porasta. Da bi biljke prošle kroz ovaj stadijum potrebna je i odgovarajuća vlažnost semena od 48 do 55 odsto težine apsolutno suvog semena, dovoljno kiseonika i svetlosti. Ako ozima pšenica ili neko drugo ozimo žito, nije izloženo odgovarajuće vreme temperaturama od nula do 10 stepeni Celzijusa, neće moći dalje da se razvija i zato ozima pšenica posejana u proleće ne klasa i ne obrazuje seme.
"U ovom stadijumu biljke prolaze kroz dve etape organogeneze od mogućih dvanaest. U prvoj etapi konus porasta nije diferenciran i hranljive materije koje se nalaze u zemljištu ili koje se unose putem đubrenja ne utiču na ispunjenost budućeg klasa", kaže Zlatarićeva i navodi da u drugoj etapi koja nastupa pri kraju ovog prvog stadijuma, dolazi do diferenciranja konusa porasta na kolenca i skraćene članke budućeg stabla.
Podsetimo, kako kaže savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nada Lazović Đoković, sorte koje imaju genetsku otpornost prema niskim temperaturama i sposobnost da jarovizaciju sprovedu pri povišenim temperaturama pripadaju ozimo - jarim, odnosno fakultativnom tipu.
Ovakve sorte mogu da se seju od jeseni do kraja marta na nižim terenima, a jare od februara. U brdsko-planinskim krajevima setva se obavlja i u aprilu. Pravilo je da je proizvodnja uspešnija ako je setva ranija. Pri izboru sorte treba voditi računa o roku setve. Za kasnu jesenju ili ranu prolećnu setvu preporučuje se sorta Nevesinjka, a za sve prolećne rokove setve sorte Nataša i Venera.
Na stablu se obrazuju začeci listova, u njihovom pazuhu formiraju se začeci bočnih izdanaka. Određuje se broj kolenaca i članaka i stepen i karakter grananja stabla.
"Dužim zadržavanjem biljaka u ovoj etapi utiče se na formiranje većeg broja kolenaca, članaka i listova i obrnuto, u ovoj etapi je potrebno biljkama više azota jer će formirati više listova i sporije prolaziti ovu etapu, dok biljke đubrene u ovoj etapi sa više fosfora smanjiće broj listova za jedan i više i brže će proći ovu etapu organogeneze", kaže Zlatarićeva.
Dodaje da se u vreme prolaska kroz ove dve etape organogeneze, biljke nalaze u sledećim fenofazama: ponik, tri lista, početak bokorenja kod žita i grananja kod dikoltiledonih biljaka.
Tagovi
Jarovljenje Jarovizacija Ozima pšenica Svetlana Zlatarić Nada Lazović Đoković Negativne temperature
Autor
Trenutno nema komentara. Budi prvi i komentariši!
#RuralFoto #Priroda Napuštena kuća u dekoraciji prirode, na obodu Sotskog jezera, selo Sot.