Zastoj u porastu pšenice u srednjem Banatu, ali ne zbog bolesti. Šta je uzrok?

Na teritoriji Srednjeg Banata usevi ozime pšenice iz prvih rokova setve nalaze se u fazi razvijena dva kolenca, dok se pšenice iz kasnijih rokova setve nalaze u fazi prvog kolenca. Kako navode iz Prognozno izveštajne službe zaštite bilja, na više lokaliteta, na pojedinim parcelama, registrovana je pojava zastoja u porastu pšenice, praćena žućenjem i uvenućem listova.

"Analizom stanja na terenu ustanovljeno je da uzrok ovih simptoma nije prisustvo biljnih bolesti (gljivičnog ili virusnog porekla), već je reč o abiotskom stresu, uslovljenom kombinacijom više nepovoljnih činilaca", navode iz PIS-a.

Uzroci problema, kažu, jesu pre svega niske temperature u osetljivoj fazi razvoja

"U periodu od 18. do 21. marta, zabeležen je 31 sat niskih temperatura. Drugi stresni period desio se od 7. do 11. aprila, pri čemu su temperature 7. aprila bile ispod nule i trajale čak 11 sati, sa minimumom od -5,83 °C. Ovi hladni talasi zahvatili su pšenicu u fazi vlatanja, kada je izuzetno osetljiva na termičke stresove."

Smetale i prekomerne padavine

Razlozi zastoja razvoja useva jesu i prekomerne padavine i zabarenost zemljišta.

"U periodu između mraznih dana palo je oko 30 litara/m² kiše, gotovo 10 dana sa kontinuranim padavinama. Zbog primene redukovane obrade (tanjiranje), zemljište nije imalo sposobnost za normalno oticanje vode, što je dovelo do zadržavanja viška vlage u zoni korena."

Sami utvrdite vrstu zemljišta i popravite ga!

Ističu da je zato došlo do:

• termičkog stresa usled negativnih temperatura,
• zagušenja korenovog sistema usled zabarenosti,
• narušavanja balansa između nadzemne i podzemne mase – biljka ne može da iznosi hraniva i vodu ka listovima, listovi se suše i venu.

Biljke se teško oporavljaju

Abiotski simptomi se uočavaju u vidu zastoja u porastu koji se na pomenutim parcelama manifestuje u trakama, u različitom intenzitetu zavisno od: dubine setve, zbijenosti prohoda, sastava zemljišta, kvaliteta obrade zemljišta, preduseva, ostataka pesticida iz prošlogodišnje primene koji su ostali nedovoljno razloženi.

"Nivo šteta i posledice po pšenicu zavisiće od intenziteta prisustva ovih simptoma na parcelama. Procena je da će se biljke zbog pomenutog pretrpljenog stresa teško oporavljati, što može dovesti do zastoja u porastu i smanjenja broja stabljika i klasova, a neminovno je da će na najviše pogođenim parcelama doći do presejavanja useva", ističu stručnjaci ove službe.

Kišovito i vetrovito i narednih dana, povoljni uslovi za razvoj biljnih bolesti

Podsećaju da je 2021. godine tokom poslednje dekade februara i prve dekade marta nastao sličan problem na usevima strnih žita, kad je došlo do manifestacije uticaja veoma niskih temperatura, intenzivnog žutila lisne mase i odbacivanja listova. Veoma bitna razlika je u fazi rasta pšenice, tada je bila faza bokorenja, izuzetno otporna faza prema niskim temparaturama, čvor bokorenja je ostao neoštećen, pa se porast useva kasnije neometano odvijao.

Naslovna fotografija: AK grafika/PIS Srbija