• Srednji Banat
  • 17.06.2016. 12:20

Žetva ječma počela, pšenice uskoro, a cena?

Žetva ječma je u toku, a početak skidanja pšenice sa njiva očekuje se za 15-ak dana. To je za 5-7 dana ranije od uobičajenog roka. Ove godine u Srbiji se pod hlebnim žitom nalazi 580.000 hektara, u Vojvodini 298.000 hektara. Na Danu strnih žita koji je organizovala PSS Zrenjanin, ratari su poručili da bi u skladu sa troškovima proizvodnje minimalna cena pšenice trebala da bude 20 din/kg.

  • 5.434
  • 757
  • 0

Pšenica u našoj zemlji trenutno se nalazi na završetku faze nalivanja zrna. Rane sorte su ušle i u voštanu zrelost, a to znači da u narednih 15-ak dana, ukoliko temperature vazduha budu bile ovakve, može se očekivati i početak žetve.

Prinosi ječma u srednjem Banatu 6 t/ha

Prvi otkosi ječma koji se u srednjem Banatu nalazi na oko 4.000 ha su pali, a ova strnina je u završnoj voštanoj fazi ili u fazi potpune zrelosti. "Ovu žitaricu uzgajaju uglavnom ona gazdinstva koja imaju sisteme za navodnjavanje. U tom slučaju ječam je predusev nekom narednom usevu zbog ranije žetve. Najčešće je reč o dve žetve godišnje, te nakon ječma uglavnom se seju raniji hibridi kukuruza. Na samom početku skidanja ječma sa njiva individualnih proizvođača prinosi su 3,5 tone po katastarskom jutru, odnosno 6 t/ha. Očekujemo da će oni biti i veći", kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Miroslav Vukov iz Zrenjanina planira da žanje ječam danas ili sutra, a pod ovom žitaricom ima tri hektara. "Posejao sam novosadsku sortu Nonius i planiram da sav rod ostavim kod kuće. Ovaj ječam mlinari koriste kao dodatak brašnu tako da očekujem i bolju cenu. Inače trenutna cena je 17,2 dinara za kilogram, a tokom godine sigurno će biti i veća. Ulaganja u proizvodnju ječma su manja nego kod pšenice tako da bi mogao biti jeftiniji od hlebnog žita. No, kako ga na tržištu ima manje, on je skuplji", kaže Vukov.

Cena pšenice od 20 dinara za kilogram pokrila bi troškove

Vukov
Miroslav Vukov

Osim ječma, Vukov na 15 ha ima i pšenicu. Posejao je četiri sorte i kaže da ove godine izbor sortimenta nije toliko značajan koliko su važani rokovi setve i vremenski uslovi na svakoj parceli, odnosno koliko je bilo kiše. On kaže da će verovatno sve sorte da se žanju istovremeno, a jedina razlika biće u količini vlage koja će iznostiti od 13 do 17 procenata. Sve zaštitne tretmane i od korova i od bolesti uradio je blagovremeno.

"U mom gazdinstvu vodim preciznu kalkulaciju za svaku biljnu kulturu. U proizvodnju pšenice uložio sam 120.000 dinara po hektaru. Da bih pokrio sve troškove, cena pšenice bi trebala da bude minimum 20 dinara za kilogram, a rod šest tona po hektaru. Sve ispod toga donosi mi gubitak. A gubitak može da se nadaknadi tako što se topi obrtni kapital ili pozajmljivanjem novca od banke. A kada se jednom uđe u bankarske kredite, može se očekivati samo kraj poslovanja", iznosi Vukov i dodaje će "na zeleno" trgovati samo onaj koji mora jer je reč o ceni od 15 do 17 dinara za kilogram. Svoju pšenicu će lagerovati delom u vlastitom skladištu, a delom će je predati na čuvanje kod skladištara.

Miroslav Prohaska iz Orlovata početak žetve pšenice očekuje krajem meseca i primenio je kompletnu agrotehniku. Tri puta je radio zaštitu, dva puta prihranu i očekuje prinos od oko 5 tona po katastarskom jutru. "Kalkulaciju još uvek nisam uradio, a crtu ću podvući kada skinem rod jer se svašta još može izdešavati. Najviše me plaši grad jer su vremenske prilike takve da do njega može doći. Inače, svaka cena ispod 20 dinara za kilogram nama donosi gubitak, a ako premaši ovu cifru možemo pričati o nekoj zaradi. Ja još uvek nisam prodao ni prošlogodišnji rod, stoji na lageru i cekam bolju cenu", kaže Prohaska. Oba poljoprivrednika se slažu da je najvažnije imati pouzdanog i korektnog skladištara kako bi se izbegla situacija da primarni proizvođači ostanu i bez novca i bez roda.

Zadružni savez Vojvodine izradio kalkulaciju troškova proizvodnje pšenice

I stručna služba Zadružnog saveza Vojvodine i ove godine uradila je kalkulacije troškova proizvodnje pšenice. Brojke pokazuju da su oni zbog potrebe za većom zaštitom useva viši i da je u proseku po hektaru utošeno 99.980 dinara. Kada se sve uzme u obzir otkupna cena koja bi pokrila sve troškove trebala bi da bude 20 dinara za kilogram. Sa kalkulacijom od 10 odsto ona bi zapravo trebala da bude 22 dinara za kilogram. "Podatak da se prošle nedelje na berzi trgovalo pšenicom "na zeleno" pokazuje da je tražnja velika. Ovo dešavanje je pozitivno i pokazuje da ćemo sigurno tokom žetve ove godine imati bolju cenu. Realna cena tokom žetve bila bi od 19 do 20 dinara za kilogram. To su naravno procene, ali signali su dobri", kaže Radislav Jovanov, predsednik ZSV.

Žetva najranijih sorti u srednjem Banatu već za 7 dana

Zorica Rajačić
Zorica Rajačić

Najranije sorte pšenice poput domaće Simonide već dobro sazrevaju i ukoliko temperature vazduha budu više, žetva u srednjem Banatu može početi već za 7 do 10 dana. "Vremenski uslovi su izuzetno pogodovali pšenici. Bilo je dosta padavina, dosta sunčanih dana, a ono što je jako bitno, dosta odgovarajućih temperatura vazduha. Dobro je teklo nalivanje zrna. Jedino se za najranije sorte može reći da su nešto oštećene usled obimnih padavina. U toku je nalivanje zrna i temperature vazduha do 30 stepeni dovode do postepenosti u ovom procesu. Ukoliko temperature vazduha premaše 30 stepeni, postoji mogućnost da se naruši prirodni tok nalivanja i da dođe do prinudnog sazrevanja što može da se odrazi i na kvalitet i na prinos", kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

Dr Novica Mladenov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da je još rano govoriti o tačnim prinosima pšenice jer je ostalo još dve sedmice do završetka vegetacije. Kasni rokovi setve sigurno će uticati očekivane prinose, a valja napomenuti da je u Srbiji 70 odsto parcela posejano u kasnijim rokovima. "Vremenski uslovi tokom zime i proleća uslovili su da su usevi ređi, da je manji broj zrna u klasu, tako da će prinos pre svega zavisiti od mase 1.000 zrna. Ali ono što je izvesno je da će zrno biti i kvalitetno i krupno. Proizvođači koji su ispoštovali optimalne rokove setve i primenili adekvatnu zaštitu i prihranu mogu očekivati i rekordne prinose, ali učešće takvih proizvođača u ukupnoj proizvodnji je malo", kaže Mladenov.

Primetno poleganje pšenice

Svake godine uočavaju se parcele na kojima je pšenica polegla. Do ove pojave načešće dolazi usled povećane setvene norme i preteranog azotnog đubrenja. Na mnogim parcelama su proizvođači iz istog razloga koristili hormonom rasta. Ali, postoje parcele kojima ni to nije pomoglo. Inače, srednji Banat je područje prepoznatljivo po olujnim vetrovima pa se moraju ispoštovati neophodni zahtevi da do poleganja ne dođe.

Foto:bigstockphotos.com;Taina Sohlman


Tagovi

Žetva ječma Žetva pšenice Cena pšenice PSS Zrenjanin Miroslav Vukov Zorica Rajačić Miroslav prohaska Skladištenje žitarica Radislav Jovanv Zadružni savez Vojvodine Srednji Banat Novica Mladenov Poleganje pšenice


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi