Žetva suncokreta se privodi kraju: Prinosi od 300 kg do 3,5 tone po hektaru

Žetva suncokreta u Srbiji se polako približava kraju, a s obzirom na nespecifične i nepovoljne vremenske uslove ove proizvodne godine, prinos i kvalitet je u mnogim mestima jako loš, pogotovo u pojedinim delovima Vojvodine koja je najviše pogođena olujama u julu mesecu.

Srednji Banat je područje sa najvećom površinom pod suncokretom u čitavoj zemlji sa preko 43.000 hektara, a do sada je požnjeveno više od 70 odsto površine.

Nevreme nije zaobišlo ni žetvu

Rukovodilac savetodavne službe u poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin Zorica Rajačić posebno ističe da se ove godine prinosi znatno razlikuju između delova regiona, kao i između parcela.

"Tamo gde je šteta zabeležena suncokret je ubrzano sazreo, na nekim parcelama je potpuno polegao, što je negde uzrokovalo stopostotnu štetu, dok se na ostalim parcelama pogođenim gradom prinosi kreću od 300 do 1.000 kilograma po hektaru", ističe Rajačićeva i dodaje da u delovima atara gde nije bilo vremenskih nepogoda, prinosi su znatno bolji i kreću se čak i do 3,5 tona.

Kako dalje napominje, bilo je razloga za prekid žetve, s obzirom da je nedavno palo oko 20 litara kiše koja je opet praćena sitnim gradom, ali u kratkom trajanju.

"Što se tiče ostalih biljnih kultura najmanju štetu pretrpela je šećerna repa, ali su veoma male površine u našem regionu, svega oko 1.000 hektara. Uskoro nas očekuje i berba kukuruza gde ćemo takođe imati velike razlike u prinosima, s obzirom da je u nekim regionima i on pretrpeo štete od vremenskih nepogoda, ali u manjem obimu nego što je to slučaj sa suncokretom", završava Rajačićeva.

Prazne ahenije i štura zrna

Poljoprivrednik iz zrenjaninskog sela Aradac Paljo Jančo ističe da je ova godina usled svih nedaća bila nešto ispod proseka, a pored kukuruza, ječma i pšenice, gaji i suncokret na oko 80 hektara.

"S obzirom da se parcele sa suncokretom ne nalaze na istim područijima, mogu slobodno reći da na ukupnoj površini pod ovom uljaricom ima samo pet procenata poleglih biljaka. Kod onih njiva koje nije zahvatila oluja prinos se kreće od 2,5 do tri tone po hektaru. U jednom ataru je došlo do zadržavanja vode jedne do dve nedelje, što je uzorkovalo pojavu bolesti i smanjenju prinosa pa je tu bilo samo 500 do 600 kilograma po hektaru", napominje Jančo i dodaje da ova uljarica nikako ne trpi višak i zadržavanje vode, što se odmah odražava na kvalitet i prinos, jer je bilo mnogo praznih ahenija i šturih zrna.

Kako dalje ističe ovaj proizvođač, cena suncokreta ove godine je skoro upola manja nego prošle, pa sa 38 dinara po kilogramu bez PDV-a ne može da pokrije ulaganja.

"Ovo su generacije stvarale, nije lako to uništiti, zato ću i nastaviti dalje sa proizvodnjom iako to više nije isplativo. Nisu nam čak isplaćene ni subvencije, a ni doplata za suncokret od prošle godine", zabrinut je Jančo.

Loše i u Sremu, malo bolje u Timočkoj krajini

Prema rečima rukovodioca biljne proizvodnje u poljoprivrednoj stručnoj službi u Sremskoj Mitrovici Marka Đuričića, julska oluja je ostavila posledice i u ovom području.

"Na pregledanim parcelama, u mestima koja su pogođena olujnim vetrom, suncokret je polegao, a prinos se kreće od 500 do najviše 700 kilograma po hektaru. Sa druge strane, kvalitet suncokreta koji nije polegao, gde oluje nije ni bilo, sasvim je dobar, a prinos iznosi dve do 2,5 tone", kaže Đuričić.

Na drugom kraju naše zemlje, tačnije u Timočkoj krajini, suncokret se gaji na manjim površinama nego u Vojvodini, ali je prinos ove uljarice nešto veći i stabilniji nego na severu Srbije, ove sezone. Poljoprivrednik iz zaječarskog sela Mali Izvor Jovan Glišić posejao je ove godine oko 15 hektara suncokreta i kako kaže, prinos je za nijansu niži nego prošle godine.

"Žetva se u našem kraju završava za koji dan. Pored čestih, obilnih kiša, ali i vetra, koji srećom nije bio prejakog intenziteta, prinos suncokreta je oko 3,5 tone po hektaru. Uprkos nešto lošijim vremenskim uslovima, zadovoljan sam kvalitetom, ali i rodom. Međutim, cena je ove godine skoro duplo manja nego protekle godine", naglašava Glišić.

Problemi sa suncokretom ne leže samo u kvalitetu i prinosu, već i u neisplaćenim subvencijama i doplatama od prošle godine od strane Ministarstva poljoprivrede.