Žetva u Šumadiji: Očekuje se prinos manji za 20%

Period lošeg vremena došao je u pogrešno vreme za pšenicu. Stručnjaci kažu - vreme je za žetvu. Ratari tvrde - ima vlage u zrnu. U Šumadiji pod strnim žitima je 30.000 hektara, od kojih je 20.000 pod pšenicom. Žetva ječma je završena, za razliku od pšenice, koja zbog povećane vlažnosti klasa i stabljike još uvek čeka. Stručnjaci kažu - da bi kombajn ušao u njivu. potrebno je da vlažnost zrna bude najviše 16 odsto.

"Imali smo specifičnu godinu, različitu po mnogo čemu u poslednjih nekoliko decenija. Pšenica je najpre doživela skraćenu vegetaciju, a zatim toplotni udar početkom juna. Sve će to uticati da prinosi neće biti ekstremni, već u nekom proseku za ovo podneblje. Očekuje se da će rod podbaciti za oko 20 odsto", kaže Dobrivoje Popović, savetodavac za ratarstvo u PSSS Kragujevac.

Kad je zrno tehnološki zrelo?

On tvrdi da zrno nije mnogo vlažno. Vlažni su klas i stabljika, dodaje Popović, a zrno je već tehnološki zrelo za žetvu. "Vlaga iz klasa i stabljike prelazi u zrno prilikom žetve i povećava mu vlagu za neki procenat. Kad se zrno izdvoji, vlaga može da bude do 16 odsto, a sa 13 i 14 odsto je takozvana puna žetva. Moj savet je da krenu u žetvu", navodi Popović.

Iskusni ratari ipak bi sačekali još koji lep dan. Strahuju da će taj "neki procenat vlage više" još oboriti cenu. Od kvaliteta zrna zavisiće i cena po kojoj će prodati pšenicu. A vreme je ovih dana u Šumadiji nestabilno. Smenjuju se periodi sunca i kiše.

Za jesenji ječam cena od 15 do 16 dinara

Zlatko Živanović iz Lužnica kod Kragujevca ima ukupno 14 hektara pod strnim žitima, od toga je preko šest hektara pod pšenicom. Njegova najveća dilema je kada ući sa kombajnom u njivu.

"Mislim da je još velika vlaga u zrnu, preko 16 odsto. Ako se pšenica bude plaćala po kvalitetu imaćemo nisku cenu. A sa cenom se još spekuliše. Mlinovi su, recimo za jesenji ječam, izašli sa cenom od 15 do 16 dinara. Za pšenicu ćemo tek da vidimo. Osim toga, u odnosu na prošlu godinu, prinos će sigurno biti manji za oko 20 odsto. Ali tu imamo i jedan drugi problem, što će pored manjeg prinosa, pšenica biti i lošijeg kvaliteta", kaže  Živanović.

Ratarske kulture u Šumadiji ove godine pratio je dug sušan period, te je bila potrebna primena punih agrotehničkih mera, kako bi se biljka izborila i isklasala. To je naravno iziskivalo dodatna ulaganja.