• Skladišne štetočine
  • 21.09.2019. 12:00

Žitni žižak: Proverite vaše ambare i uskladištene količine žita

Pored žitnog žižka, u skladištima su prisutni još i kukuruzni žižak ( Sitophylus zeamais ) i žižak riže (Sitophilius oryzae). Relativno su slični, kao i štete koje njihove larve uzrokuju pa može da dođe ponekad do teškoća pri tačnom utvrđivanju o kojoj štetočini je tačno reč.

Foto: WikimediaCommons/division, CSIRO
  • 240
  • 26
  • 0

Ratarska proizvodnja u pojedinim krajevima jako je ugrožena. Razloge tome smo pisali u našim prethodnim člancima. Jako je bitno napomenuti da je glavni razlog smanjenja obima ratarske proizvodnje, industrijalizacija i robotizacija poljoprivrede. Poljoprivreda u Evropi počinje dobijati megalomanski karakter, odnosno, samo ona koja ima megalomanski karakter opstaje.

Pametna poljoprivreda: Da li je moguće razviti ovaj koncept i kod nas?

Skoro više da nigde ne možemo sresti "male" ratare ili, generalno, poljoprivredne proizvođače koji proizvode od pola do dva hektara strnih žitarica.

Kod malih ratara, osnovna problematika kod skladištenja je pojava skladišnih štetočina. Jedna od tih štetočina je upravo žitni žižak (Sitophilus zeamais).

Pored žitnog žižka u skladištima su prisutni još i kukuruzni žižak (Sitophylus zeamais) i žižak riže (Sitophilius oryzae). Relativno su slični, kao i štete koje njihove larve uzrokuju pa može da dođe ponekad do teškoća pri tačnom utvrđivanju o kojoj štetočini je tačno riječ.

Osobine žitnog žižka

Žitni žižak (Sitophilus zeamais) spada u štetočine skladišta, a osim štete na žitu, može da nanese štete na kukuruzu, ječmu, zobi. Neki entomolozi navode da pričinjava štete i na kestenu.

Boja imaga (odraslih inseketa) je od tamnosmeđe do crne i ne može da leti. Neophodna mera zaštite je čišćenje skladišta i tretiranje zaštitnim sredstvima pre unošenja nove žetve (berbe, prikupljanja). Lako može da se razlikuje od drugih štetnih insekata zbog specifičnog izgleda glave ("surla u produžetku glave").

Jako zanimljiva činjenica kod ovog insekta je ta da se pored razvoja u zrnima uspešno razvije i živi u prekrupi, grizu, brašnu i ostalim prerađevinama.

Žitni žižak u formi imaga je smeđe do crne boje. Ovaj insekt ne može da leti, mada ima jedan par krila koja su u stvari  srasla. Telo je sa gornje strane prekriveno velikim brojem pravilono raspoređenih udubljenja. Njegova dužina je od tri do četiri milimetra. Izgled glave je specifičan jer je produžena u određeni vid surle pa izgledom podseća na insekte surlaše mada im ne pripada.

Njegova larva je bele boje, ima uvijeno telo i jasno izrađenu glavu koja je smeđe boje. Larve nemaju noge. Odrasla forma insekta loše podnosi temperature koje se kreću blizu ili ispod nule pa tako na temperaturi od -2°C uginu nakon osam do deset dana. Ovi štetni insekti, kao što sam napisao, mogu da se hrane i prekrupom, grizom ili u brašnu, međutim tu nemaju mogućnost da se razmnožavaju.

Životni ciklus žitnog žižka

Ženke svoja jaja polažu u zrna u rupice koje pre toga izbuše, a potom tu rupu zakrpe sa proizvedenom tečnošću koju ispuste. Ovo zatvaranje rupe ujedno služi da bi druge ženke osetile miris smese sa kojom je zatvorena rupa od jajeta i da ne bi u isto zrno položile još jedno jaje. To je jako specifična karakteristika ovog insekta. Izlazak larve iz jajeta zavisi od temperature i uglavnom ne traje duže od 20 dana, mada može biti gotov i za svega par dana.

Ženke polažu oko 150 jaja u jednom ciklusu (prema nekim entomolozima u zavisnosti od uslova to može biti od 40 do 250 komada) i to tako da svako jaje bude smešteno u posebno zrno. Larve koje se izlegu unutar zrna, svoj kompletan razvoj završavaju u tom zrnu.

Bitno je napomenuti da ovaj insekt ima prosečno pet generacije tokom godine, ali to zapravo zavisi od temperature koja u toj godini preovladava. Tokom leta insekti obično žive oko pet nedelja, a u hladnijem periodu, to može da se produži do 20 nedelja.

Metode preventive, detekcije i suzbijanja

Pre svega, treba paziti na neke postupke pre nego se rod unosi u ambare i skladišta. Za početak je potrebno izvršiti totalno čišćenje da se ukloni stariji rod, a potom se obavi dezinsekcija skladišta. Nakon smeštanja robe unutar skladišta periodično se pregleda unos i nakon toga se u skladu sa rezultatima pregleda, dalje postupa.

Metoda za određivanje momenta tretiranja, odnosno kritičnog praga je kad se na kilogramu zrna primete četiri odrasle jedinke jer se za jednu koja se vidi računa da ih ima još 10 koje su unutar zrna. Kad se određena količina zrna izloži svetlosti, odrasli insekti izlaze na površinu i tako se mogu primetiti.

Još jedan vid testa je potapanje zrna (plodova) u vodu. Potapanjem određene količine zrna u vodu mogu da se primete ona sa larvama unutra jer isplivaju na površinu dok zrna bez larvi potonu na dno.

Kada je u pitanju nabavka radi upotrebe u domaćinstvu, preporuke su da se kupovina obavi na pouzdanom mestu, da se kupuju manje količine koje će se odmah po donošenju kući smestiti na par sati u zamrzivač. Nakon toga, trebalo bi da se smeste u staklene posude ili neke slične koje imaju siguran mehanizam za zatvaranje. U slučaju da u ostavi ipak primetite žižke, potrebno je sve povaditi, zaražene namirnice baciti i ostavu detaljno očistiti.

Ove štetočine češće se pojavljuju u drvenim ambarima u kojima se skladište manje količine žitarica za upotrebu u domaćinstvu.

Najefikasnije su hemijske mere suzbijanja koje podrazumevaju upotrebu insekticida na bazi: deltametrin, dihlorvos, malation i pirimifos-metil.

Od komercijalnih insekticida danas su najefikasniji: Ambarin (Agromarket), K-Obiol (Bayer Crop Science) itd.


Tagovi

Ratarstvo Štetočine Žitni žižak Žižak u pšenici Žižak u brašnu


Autor

Bekir Dolić

Bekir Dolić

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Posebno ga interesuje autohtona genetika svih biljnih vrsta.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi