Značaj bora u ishrani ratarskih i krmnih useva

Bor pripada grupi neophodnih mikorelemenata. Po svojoj prirodi, nije konstitucioni element jer ne ulazi u sastav jedinjenja u biljkama. Međutim, on je veoma značajan u ishrani useva. Mnoga istraživanja pokazala su da ima veliki uticaj na aktivnost enzima koji regulišu veoma značajne metabolitičke procese. Najveći značaj bora u ishrani biljaka ogleda se u razvoju reproduktivnih organa i u procesu oplodnje. Bor veoma povoljno deluje na klijanje polena, na rast i stabilnost polenove cevčice.

Ima značaja i kod oplodnje, posrednim putem, ali i neposredno. Posredno dejstvo ogleda se u njegovom uticaju na sastav šećera i količinu nektara, posebno kod biljaka kod kojih insekti imaju važnu ulogu u oplodnji. Neposredan uticaj bora zasniva se na njegovom uticaju na kapacitet prašnika za obrazovanje polena, kao i na vitalnost polenovih zrna. Ovaj element veoma povoljno utiče na klijanje polena, naročito u toku prvog sata klijanja.

Različite biljke imaju različite potrebe za borom

Suncokret se ubraja u biljne vrste koje su veoma osetljive na nedovoljnu obezbeđenost borom.

Lucerka se odlikuje velikom potrebom za borom. U slučaju nedovoljne obezbeđenosti zemljišta ovim elementom, preporučuje se primena 0,8 do tri kilograma bora po hektaru. Prilikom zasnivanja lucerišta, potrebno ga je uneti zajedno sa predsetvenom pripremom zemljišta. Pri nedostatku bora, vršni listovi kod lucerke hlorotični su i dobijaju purpurnu boju. U takvim uslovima cvetanje i prvi otkos kasne.

Soja ime povećane potrebe za ovim elementom. Utvrđeno je i da nedovoljna obezbeđenost borom kod soje može da smanji fikasciju azota.

Kod žitarica ređe se uočava nedostak bora

Strna žita i kukuruz imaju relativno male potrebe i pojava njegovog nedostatka, kod njih se ređe uočava.

Primena bornih đubriva može se obaviti unošenjem u zemljište ili folijarno. Kod primene bora unošenjem u zemljište,  potrebno je voditi računa o brojnim faktorima, a to su obezbeđenost zemljišta lakopristupačnim borom, osobinama zemljišta, potrebama biljaka za borom, vremenu i načinu njegove primene.

Biljke koje se odlikuju većim zahtevom za ovim elementom (neke leguminoze) đubre se sa oko dva do tri kg/ha bora, dok je za žitarice ta količina jedan do dva kg/ha.

Suncokret kao indikator za bor

Bor se u zemljište može uneti rasturanjem po čitavoj površini ili u trakama. Zbog veoma male količine, teško se ravnomerno može uneti u zemljište rasturanjem po površini pa je bolje rešenje unošenje u trake.

Za folijarnu primenu, koriste se đubriva koja su u vodi dobro rastvorljiva. Brojnim ogledima utvrđeno je povoljno dejstvo folijarne primene bora kod suncokreta, koji se smatra biljkom indikatorom za bor. Primena bora kod soje stimulše rast korena, povećava grananje i cvetanje, zadržavanje cvetova, kao i povećanje broja mahuna.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor