• Analiza plodnosti zemljišta
  • 25.02.2018. 17:00

Značaj merenja pH vrednosti zemljišta i rastvora đubriva

Jedan od najvažnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makronutrijenata i mikronutrijenata, a ta dva faktora direktno su povezana sa pH vrednošću. Kod zemljišta i rastvora za đubrenje, pH će odrediti rastvorljivost nutrijenata, kao i njihovu pristupačnost ili nepristupačnost. Biljke mogu da usvajaju hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa može da se dogodi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno, ali da zbog pH vrednosti nije dostupan biljkama.

  • 692
  • 66
  • 0

Dobro je poznato da kiselost zemljišta utiče na prirast biljaka, prinos i uopšte na uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao edafski faktor i ukazuje na stepen zasićenosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora. Ukoliko u zemljišnom rastvoru prevladavaju H+ joni, tada je zemljište kiselo, a ako u njemu prevladavaju OH- joni onda je ono alkalno. Kada se dogodi da u zemljišnom rastvoru podjednako ima H+ i OH- jona, tada je zemljište neutralne reakcije. Kiselost zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka jer ona direktno utiče na dostupnost hranljivih elemenata koji se nalaze u njemu.

 

PH vrednost većine zemljišta u Srbiji između 4.0 i 8.0

 

Merenje pH vrednosti može da pomogne uzgajivačima biljaka (profesionalcima i amaterima) da bolje razumu dostupnost nutrijenata, rastrestitost zemljišta, kao i vrste biljaka koje se mogu gajiti. PH vrednost zemljišta zavisi od mnoštva faktora. Za alkalna zemljišta karakteristično je da akumuliraju rastvorne soli i karbonate i često se nalaze u oblastima bogatim krečnjačkim stenama. Kisela zemljišta karakteriše prisustvo slobodnih jona vodonika (H) i aluminijuma (Al) koji nastaju zbog kiselih kiša, dodatka đubriva i razlaganja organske materije. Prema rečima Valentine Aleksić iz PSSS, većina zemljišta u Srbiji, ima pH vrednost u rasponu od 4.0 do 8.0, što zavisi od geologije područja.

 

Kiselost utiče na dostupnost nutrijenata biljkama

 

Kako Aleksićeva objašnjava jedan od najvažnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makronutrijenata i mikronutrijenata, a ta dva faktora direktno su povezana sa pH vrednošću. Kod zemljišta i rastvora za đubrenje, pH će odrediti rastvorljivost nutrijenata, kao i njihovu pristupačnost ili nepristupačnost. Biljke mogu da usvajaju hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa može da se dogodi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno, ali da zbog pH vrednosti nije dostupan biljkama.

 

Jako kisela zemljišta mogu biti i toksična

 

Zemljišta koja imaju pH između 4.0 i 5.0, smatraju se jako kiselim. Rastvorljivost minerala poput aluminijuma, gvožđa i mangana se  u njema povećava i oni mogu postati toksični za biljke. Slaba plodnost kiselih zemljišta takođe je uzrokovana i nedostatkom ili smanjenom dostupnošću kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), fosfora (P) i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. Kiselost ne odgovara ni radu bakterija, pa u zemljištu prevladavaju gljivice i u njemu se nagomilavaju fulvokiseline koje podstiču proces razaranja kompleksa apsorpcije i vrlo štetno utiču na plodnost zemljišta.

 

Ni preterana alkalnost nije dobra

 

S druge strane ni jača alkalnost nije pozitivna jer blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materije i favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Poznato je da kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. On teška glinovita zemljišta, zbijena i nepogodna za obradu, prevodi u lakša rastresitija. Kreč ima sposobnost zgrušavanja i zato toga je u stanju da povezuje sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Na taj način nastaje mrvičasta struktura poželjna za svaki tip zemljišta jer je u njima povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim.

 

U jako baznim zemljištima se nutrijenti teško rastvaraju

 

Zemljišta sa pH vrednošću višom od 8.0 ili 9.0 smatraju se jako baznim. U takvim zemljištima nutrijenti nisu rastvorljivi niti dostupni biljkama. Iako optimalan pH za unos nutrijenata zavisi od vrste biljke koja se gaji, većina raste na zemljištu koje je blago kiselo. Važno je napomenuti da postoje i optimalne pH vrednosti za razmnožavanje korisnih bakterija u zemljištu, kao što su bakterije koje pretvaraju atmosferski azot (N2) u jedinjenje azota koje biljke mogu koristiti (NH4+). Ti azotofiksatori se razmnožavaju blizu korena mahunarki kada je pH u opsegu između 6.0 i 8.0.

 

Analizom i monitoringom do optimalnog đubrenja

 

Kada je reč o značaju monitoringa i merenja pH vrednosti zemljišta uzorke treba redovno analizirati da bi se odredile potrebne agromeliorativne mere, obavila efikasna kalcifikacija i utvrdilo koliko je materijala potrebno za kalcifikaciju. Primenom postupka svakako valja uzeti u obzir neutralizirajuću vrednost materijala za kalcifikaciju i obavljati je češće s manjim količinama. Upotrebom prekomerne količine materijala za kalcifikaciju smanjujemo preuzimanje većine hraniva iz zemljišta i podstičemo nepovoljne efekte na intenzitet rasta biljaka kroz duži vremenski period.

 

Kako utvrditi pH vrednost zemljišta?

 

Merenje i utvrđivanje pH vrednosti zemljišta osim standarnog laboratorijskog načina, moguće je utvrditi direktno u polju pomoću pH-metra ili multiparametarskih prenosnih merača kojima se određuju trenutne vrednosti pH/EC-elektroprovodljivosti rastvora /TDS- sadržaja ukupno rastvorljivih soli u zemljištu.


Foto: Vlada Marinkovic / Flickr


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Kiselost zemljišta PH vrednost Zemljište Plodnost Mineralna đubriva Đubrivo Agroklub Analiza


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi