Žuti usevi ozimog ječma - zašto dolazi do hloroze?

Setva ozimih žitarica i uljane repice prošle jeseni je uglavnom obavljena u optimalnim rokovima setve. Normalno razvijeni usevi ozimih žitarica na kraju zime nalaze se u fenofazi busanja, sa nekoliko razvijenih izboja u busu. Međutim, među zelenim usevima, na oranicama se ističu žuti usevi ozimog ječma.

Žućenje ozimog ječma uglavnom je posledica delovanja nekoliko faktora:

• veća količina padavina tokom zimskog razdoblja;
• nedostatak azota;
• kiselo zemljište.

Zašto dolazi do hloroze?

Hloroza (žućenje lišća) je posledica izazvana nemogućnošću usvajanja vode (tzv. fiziološka suša) i nedostatkom hraniva, najčešće azota. U zemljištu čak može biti dovoljno azota, ali biljka ne može da ga usvoji. Naime, tokom zime, metabolizam biljaka je minimalan ili potpuno zaustavljen (tzv. zimsko mirovanje, kriptovegetacija), ali i zimi temperatura lista biljke, naročito danju, može biti iznad 0⁰C, a zemljište je smrznuto. Tada koren biljaka ne može da usvaja vodu, niti hraniva.

Što je razlika temperature između korena i lista biljke veća, biljka više pati.

Zato se usevi ozimog ječma primećuju izdaleka, kao žute oranice. Deo useva je promenio boju zbog suvišne vlage u zemljištu i stariji listovi su već odumrli. Takođe, ječam je najosjetljiviji od svih strnih žitarica na kiselost zemljišta.

Važnost pravovremene prihrane

Kod prihrane ozimog ječma treba voditi računa o tome da je ječam daleko osetljiviji na poleganje u odnosu na pšenicu, pa se u prvoj prihrani ne preporučuje prihrana sa više od 40-50 kg/ha čistog azota (150-180 kg/ha KAN-a), a u drugoj prihrani, početkom vlatanja, 20 kg - 30 kg azota/ha (75-110 kg/ha KAN-a).

Postoje razlike i među sortama ječma u odnosu prema potrebama za azotom. Kod ječma treba voditi računa da se ne zakasni sa prvom prihranom, jer ječam ima kratak period prolećnog nabusavanja (povećanje broja vlati). Pravovremena prihrana posebno je važna kod hibridnog ječma. Također, sa prihranom se ne sme kasniti pri proizvodnji pivarskog ječma, za proizvodnju slada, radi nepoželjnog povećanog sadržaja belančevina. 

Prva prolećna prihrana

Ipak, prvu prihranu ne treba obaviti prerano, odnosno ne po smrznutom zemljištu, ni hladnom vremenu, već u trenutku prolećnog "kretanja" vegetacije. Usevi ozimih strnih žitarica počinju da rastu i da se razvijaju kada temperature vazduha počnu da rastu iznad 5°C. Međutim, tada zemljište još uvek nije dovoljno zagrejano i ne odvija se mineralizacija organskog azota iz tla.

Zato, potrebe useva za azotom treba osigurati prvom prolećnom prihranom. Sa prihranom ozimih žitarica treba započeti čim su se temperature ustalile na oko 10°C, a zemljište dovoljno prosušilo da se mašinama može na polja.

Autori: mr. sc. Tatjana Međimurec

Foto: Forester_ / Bigstockphoto