• Kavezni sistemi
  • 23.12.2015. 17:00

Kavezni sistem za razvoj ribarstva

Kavezni sistem je poznat od davnina u zemljama Jugoistične Azije, dok je u Srbiji ovaj vid akvakulture novijeg datuma. Iako je trenutna proizvodnja mala, postoje velike mogućnosti za razvoj ove grane ribarstva.

Foto: opensource.org
  • 2.646
  • 102
  • 0

Broj kaveznih sistema za proizvodnju ribe u Srbiji je mali, samim tim i ostvarena proizvodnja čini mali procenat u ukupnoj količini proizvedene ribe. Zato je prostor za razvitak ovog vida ribarenja veoma veliki.

Kavezni sitem - vodeno tovilište

Proizvodnja ribe u kavezima je visoko intenzivna proizvodnja, a paralela se može povući sa tovom stoke u modernim štalama. U ovom sistemu se na malom prostoru uz relativno mala ulaganja postižu visoki prinosi. Riba u kavezima se hrani peletiranom kompletnom smešom koja odgovara vrsti i kategoriji gajene ribe, a budući da ima mali prostor za kretanje gubi znatno manje energije nego pri klasičnom gajenju u ribnjacima. Odabir vrsta koje će se gajiti u kaveznom sistemu uslovljavaju karakteristike vodenog sistema, pre svega kvalitetom vode. Mora se voditi računa i da li vrsta koja će se gajiti već nastanjuje vodeni ekosistem, gde će se postaviti kavez jer se može desiti da riba pobegne van kaveza. Do sada se u svetu pokušalo sa gajenjem 70 slatkovodnih vrsta, dok se na prostorima Srbije uglavnom gaje kalifornijska pastrmka i šaran.

Lokacija kaveza

Kavezi se mogu postaviti u stajaćim i sporotekućim vodama, ali koje su odgovarajućeg kvaliteta. Takođe, i dubina vode mora biti dovoljna, odnosno da ispod kaveza ostane bar tolika dubina kolika je dubina kaveza. Kavezi se mogu postaviti u sporim dubokim ravničarskim rekama, rukavcima reka, kanalima sa konstantnim protokom vode, jezerima, barama (šljunkarama, ciglanama), akumulacijama i slično. Gajenje šarana se obavlja od marta (aprila) do oktobra, odnosno kada je temperatura vode veća od 14°C.

Modeli kaveza

U svetu postoji više tipova kaveza, od onih najjednostavnijih i najprimitivnijih (fiksirani, sa drvenim stubovima zabodenim u dno), pa do tipskih, koji se proizvode komercijalno. Najčešći su plutajući, koji se jedini koriste kod nas. Postoje brojni modeli plutajućih kaveza, sa ili bez radne platforme. Kavezi koji se koriste kod nas se sastoje od osnovne plutajuće konstrukcije i za nju pričvršćene mreže (čvrste ili fleksibilne).

Kavezi su različite zapremine, u zavisnosti od vodene površine za koju su namenjeni. Kod nas se uglavnom koriste četvorougaoni kavezi dimenzija 4 x 4 x 2-4 m (32-64 m3) ili 5 x 5 x 5 m (125 m3), sa izdignutim stranicama iznad vode barem 0,5 m kako riba ne bi iskakala. Obično se kavezi organizuju u vidu baterija u koje ide različit broj kaveza. Broj i veličina kaveza zavise od nosivog kapaciteta vodenog ekosistema u koji se postavljaju, kvaliteta vode, dubine vodenog ekosistema, kao i od planova i finansijskih mogućnosti investitora. Veličina pojedinačnih kaveza zavisi pre svega od dubine vode u koji se kavez postavlja, ali i od mogućnosti nabavke kaveza željenih veličina. U novije vreme se preporučuje korišćenje specijalnih materijala koje se u obliku obrnute piramide kače na dno kaveza, kako bi se sistemom cevi iz vode izdvajali višak hrane i izmet, čime se sprečava smanjenje kvaliteta vode.

Nabavka mlađi i nasađivanje kaveza

Nabavka mlađi se vrši uglavnom u proleće. Mlađ mora biti zdrava, vitalna i dobre kondicije. Po nabavci mlađi vrši se merenje i brojenje jedinki, kako bi se odredila prosečna masa, na osnovu čega se vrši nasađivanje u kaveze. Pre nasađivaja se mlađ tretira preparatima protiv parazita i bolesti škrga. Nasađivanje može biti ređe i gušće. U prvoj varijanti se nasađuju svi kavezi, dok se u drugoj varijanti nasađuje svaki drugi kavez (više jedinki po m3), a kada jedinke postignu određenu telesnu masu i veličinu, vrši se razređivanje prebacivanjem određenog broja jedinki u prazne kaveze. Kako se mlađ nabavlja sa klasičnih ribnjaka, u novim uslovima potreban joj je određen period da se privikne. Smatra se da period privikavanja traje 10 do 20 dana.

Veličina mlađi koja se nasađuje u kaveze zavisi od planirane završne veličine. U Srbiji je traženiji krupniji šaran, te je preporuka da se u kaveze nasađuje krupnija dvogodišnja mlađ (500 do 800 grama), gde se očekuje da će ciljna veličina na krau sezone biti od 1500 do 3000 grama. Ukoliko se nasađuje krupnija dvogodišnja mlađ, optimalna veličina je 20 do 50 jedinki po m3.

Ishrana šarana u kavezima

Hranjenje se obavlja automatski (korišćenjem hranilica) ili ručno, 2-4 puta dnevno. Hrana je obično peletirana (briketirana), i odlikuje se visokim udelom proteina (35-40%). Optimalni koeficijent konverzije je 2,2 do 2,3 kg hrane za 1 kg prirasta. Dnevne količine hrane se određuju na osnovu mase riba u kavezu i temperature vode. Potrebno je obavljati periodične probne izlove (na 15 dana), kako bi se dobile informacije o masi u kavezima, na osnovu čega se dobijaju informacije o prirastu riba i koeficijentu konverzije. Gubici pri gajenju dvogodišnje mlađi su oko 20%, dok su pri gajenju konzumne ribe oko 10%.

Prinosi u kaveznom sistemu

Prinosi šarana u kaveznom sistemu su veliki. Tako na primer, ukoliko se raspolaže baterijom od 6 kaveza veličine 5 x 5 x 5 m, i nasadi se dvogodišnja mlađ šarana, prinosi mase mogu ići i do 40 tona.

Zdravstvena zaštita šarana

Zbog velike koncentracije riba na malom prostoru u kaveznom sistemu, širenje bolesti predstavlja veliki problem jer može doći do velikih uginuća. Zato se posebna pažnja mora obratiti prevenciji i zdravstvenoj zaštiti riba. Preventivne mere moraju biti sastavni deo tehnologije kaveznog gajenja riba. Jedan od najznačajnijih sanitarnih mera je dezinfekcija objekata, ribe i alata. Dezinfekcija se obavlja mehanički i korišćenjem hemijskih materija za dezinfekciju. Pregledi ribe moraju biti svakodnevni, i ako se konstatuju negativne promene treba angažovati stručnjake koji će dati dijagnozu i predložiti terapiju.

Foto: opensource.org


Tagovi

Šaran Kavezni sistem Ribarstvo Ishrana ribe Zdravstvena zaštita šarana Intenzivna proizvodnja Pastrmka Vodeni ekosistem Nasađivanje u kaveze Probni izlov Gajenje ribe


Autor

Bogdan Cekić

Više [+]

Master inženjer poljoprivrede, zaljubljenik u prirodu i aktivan borac za zaštitu životne sredine.