Eksploatacija šljunka, ali i deponovanje raznog vrsta otpada, sve više ugrožava biljni i životinjski svet u reci Kolubari nizvodno od Valjeva.
Svakodnevna slika na reci Kolubari nizvodno od grada Valjeva je da se bez ikakvog straha i stida na samu obalu odlaže otpad i to: šut, stari nameštaj, životinjski i plečni otpad i sve to ozbiljno ugrožava biodiverzitet u reci i njenoj okolini. Kako ističe Ognjen Krnetić iz ribočuvarske službe, čitavi putevi su prosečeni i vode sa jedne i druge stane reke.
"Kolubara je konstantno mutna, a to pri niskim vodostajima može dovesti do smanjenog procenta kiseonika i uginuća riba," kaže Ognjen. Ovo nije usamljen slučaj, sve reke su kako kaže ugrožene. Iz korita se eksploatiše šljunak i taj posao je u ekspanziji, bageri i kamioni su svakodnevno prisutni. "Ne smem da tvrdim, ali sumnjam da oni dolaze prazni. Kad pogledate koliko je smeća iskipovano, može se samo naslutiti da najpre dovezu smeće, izruče ga, a onda tovare šljunak."
Vozač kamiona natovarenog šutom samo je kratko prokomentarisao da će šut koji prevozi iskipovati na desnoj obali reke gde se nalazi gomila životinjskog otpada, kako bi je zatrpao i da ne završi u reci.
Na samo nekoliko metara od vode prepoznaje se otpad životinjskog porekla, ostaci svinja, koza, otpad sa farme pilića.
"S obzirom da je takav otpad organski, on nije toliko opasan za životinjski i biljni svet reke," objašnjava Ognjen. "Više je to neprijatno za okolinu jer se u danima kada je toplo javlja nesnosan smrad."
Prema nekim nezvaničnim podacima, mini deponije raznog čvrstog otpada zauzimaju više od hektar površine sa obe strane reke, ali je većina nedostupna i ne može se videti jer je zarasla u korov i šipražje. Ognjen nam pokazuje i đubrivo sa farme kokošaka koje je iskipovano na samu obalu reke.
"Kada vodostaj usled kiša bude porastao, svo ovo đubre i otpad naćiće se u vodi i dovešće do pomora riba," upozorava Krnetić. "Opasno je i ako ovo dospe sad u reku kad je vodostaj nizak jer smanjuje kiseonik u vodi i dovodi do gušenja živog sveta. Pored svih tih džakova čiji sadržaj ne znamo, vidi se i da je bilo paljenja guma i kablova. Verovatno je da na taj način dolaze do bakra koji se nalazi u kablovima, a takvih mesta gde je bilo nekog paljenja je pored Kolubare mnogo," objašnjava Ognjen.
Nekada je u ovom delu reke bilo dosta mesta gde se moglo i kupati, ne samo pecati riba, ali su vremenom postala smetlišta.
"Mnogi su ovde dolazili leti da pecaju, bilo je ovde do pre koju godinu dosta takozvanih bara, sad toga nema, dosta je đubreta, a primetno je i da su se neka stabla pored same reke osušila, da li od neke kiseline, od čega već, to bi moralo da se analizira," naglašava Ognjen Krnetić.
Kolubaru dodatno u ovom delu zagađuje i Klanička reka u kojoj uopšte više nema živog sveta. "U Klaničkoj reci može se videti da samo pliva surutka i ko zna još kakav otpad i u njoj više ništa živo nema. Ona se kao takva sa svim tim sadržajem uliva u Kolubaru i mi smo ranijih godina podnosili prijave i vodoprivrednoj inspekciji i ministarstvu. Bilo je reakcije sa njihove strane i to je bilo prestale jedno vreme, ali sad je to ponovo sve isto," kaže Ognjen.
Riblji svet u Kolubari i dalje opstaje, više u gornjem toku reke. Poslednje veliko uginuće ribe bilo je krajem jula, a pretopstavlja se da su uzrok hemikalije koje su u vodu dospele nakon ispiranja cisterne. Stiče se i utisak da nadležni ne reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima, a pa će biljni i životinjski svet u Kolubari uspevati da se održi i u narednom periodu. Ili možda dok ne proradi neka teška industrija u gradu na Kolubari.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
