O ribnjaku u Gadžinom Hanu brine 15 članova porodice

Pastrmski ribnjak "Slobodan Ćurčić" u selu Gornji Dušnik, u opštini Gadžin Han, jedinstven je u našoj zemlji po tome što se nalazi u vlasništvu porodice koja broji 15 članova. Izgradio ga je 2011. godine upravo Slobodan Ćurčić, a nakon što je pre tri godine preminuo, brigu je preuzela njegova supruga Snežana i sinovi Mitar, Ivica i Saša sa suprugama i decom. 

Snežana Ćurčić rekla je za Agroklub da svi oni žive u zajedničkoj kući u niškom naselju Gornja Vrežina i funkcionišu kao jedna porodica. 

"Ribnjak u Gornjem Dušniku je naše porodično vlasništvo i svi rade u njemu, ne samo sinovi, već i snaje, a pomažu i unuke i unuci, njih osmoro. Funkcionišemo tako da nam se svi u našem naselju dive", rekla je Snežana.

Zašto su neiskorišćeni potencijali za proizvodnju ribe u Srbiji?

Kako je kazala, Ćurčići su poreklom sa Kosova i Metohije i tu je tajna sloge njihove porodice.

"Naš mentalitet je takav, vaspitavani smo da živimo u velikim porodicama. Snaje su to prihvatile i tako funkcionišemo i dan danas."

Na Gornjodušničkoj reci temperatura od 10 do 12 stepeni

Pastrmke u ribnjaku počeli su da uzgajaju od 2013. godine.

"Otac je došao na ideju da izgradimo ribnjak. Na Kosovu smo se porodično bavili trgovinom i nakon dolaska u Niš otac je želeo da nastavi neki posao koji ima veze sa proizvodnjom hrane. Pre donošenja odluke o izgradnji otac je obišao i analizirao sve vode na području Nišavskog i Jablaničkog okruga", objasnio je Mitar, najstariji od trojice braće.

Izbor je pao, dodao je on, na Gornjodušničku reku zbog njenog izuzetnog kvaliteta i konstantne temperature vode od 10 do 12 stepeni tokom čitave godine, kao i zbog toga što nivo vode opada samo tokom januara i decembra.

"Od ideje do realizacije prošlo je deset godina, jer je očevo istraživanje vodotokova bilo obimno i sveobuhvatno, a pribavljanje potrebne dokumentacije trajalo je punih sedam godina. U našoj zemlji je lakše sagraditi naftno postrojenje ili benzinsku pumpu, lakše je za njih ispoštovati proceduru i obezbediti papire."

Kontinuitet u ishrani pastrmke daje kvalitet

U ribnjaku u Gornjem Dušniku, dodao je, godišnje proizvedu 12 do 15 tona pastrmke, ali proizvode i prodaju mlađ, težine od jednog do deset grama. Ova riba stiže za izlovljavanje za samo godinu dana.

"Zbog kontinuiteta u ishrani i kratkog vremena za postizanje željene težine od 270 do 350 grama, kvalitet naših pastrmki je izuzetan. U drugim ribnjacima tokom zime ova riba je u stanju hibernacije i gubi na težini, jer na temperaturi vode ispod sedam ili osam stepeni ne može da uzima hranu", objasnio je Mitar Ćurčić.

Rad na ribnjaku teži nego na građevini?

Ćurčići su istakli da im ovaj posao, posle niza godina veoma ozbiljnih ulaganja i velikih troškova, poslednjih godina donosi prihode. Proizvodnja pastrmki međutim, kako su istakli, nije nimalo lak posao, naročito jer se oni trude da ga obavljaju u savršeno čistom ribnjaku.  

"Kada neko kaže da mu je teško da radi na građevini, to je zbog toga što nije došao kod nas da radi. Dogodi se da u toku dana podignemo i 15 tona tereta, odnosno pastrmke i vode. Uz to smo mokri "do gole kože" kada sortiramo ribu, a mrest obavljamo usred zime i u 'debelom' minusu."

Ćurčići planiraju da se i ubuduće ozbiljno bave proizvodnjom pastrmki, a razmišljaju da se jednoga dana i presele u mesto gde se nalazi njihov ribnjak.

Zaplanje je, kako su rekli, izuzetno lep kraj i meštani su ih prihvatili poput svojih najrođenijih, a kao mali znak pažnje oni im svake godine za Svetog Nikolu i Badnje veče poklanjaju pomenutu ribu.