• Poglavlje 13
  • 03.11.2018. 12:30

Ribarstvo u Srbiji - potencijal koji nije iskorišćen

"Neophodno je urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing", smatra Mirjana Miščević.

Foto: Pixabay / milivanily
  • 97
  • 27
  • 0

Ribarstvo je veliki potencijal Srbije, međutim, nije dovoljno iskorišćen. Kako to može da se promeni, pitanje je koje je otvorilo Poglavlje 13 u procesu evropskih integracija. Naime, neophodno je uskladiti zakonodavstvo sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti. U praksi to znači lakše prilagođavanje jedinstvenom tržištu EU i stvaranje uslova za korišćenje fondova u ovoj oblasti.

82% proizvodnje ribe u Vojvodini

Samostalni savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Mirjana Miščević kaže za Novosti"Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara šaranskih ribnjaka i 62.281 kvadrat pastrmskih ribnjaka. Čak 82% proizvodnje ribe u našoj zemlji koncentrisano je u AP Vojvodini. Postoje uslovi za zasnivanje 200.000 hektara šaranskih ribnjaka, što jasno pokazuje da su mogućnosti za razvoj ribarstva velike, ali nedovoljno iskorišćene".

120 privrednih društava registrovano je pod šifrom delatnosti "slatkovodna akvakultura". Za "slatkovodni ribolov" registrovan je 21 privredni subjekat, za preradu ribe 42 firme, a za trgovinu ribom 150 preduzeća.

"U Srbiji je, tokom prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvedeno 5.070 tona konzumne ribe u ribnjacima. Od toga 4.148 tona na šaranskim i 922 tone na pastrmskim ribnjacima. Ulov privrednih ribara iznosio je 590 tona, dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.618 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2017. godini dostigli su 7.278 tona", navodi Miščevićeva.

Uvozimo pet puta više ribe, nego što se ulovi

Naša zemlja uvozi pet puta više ribe nego što se godišnje proizvede i ulovi. Prošle godine je uvezeno 34.918 tona ribe i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara. U isto vreme smo izvezli 2.853 tone ribe i prerađevina od ribe u vrednosti 15,4 miliona dolara.

"Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2017. godini bio je tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz smanjen za 12%. Najviše smo uvozili ribe i prerađevina od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda a najviše smo izvozili u Italiju, BiH i Nemačku", pojašnjava Mirjana Miščević. 

U usponu je prerada ribe, a izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima. "Povećana je prerada lososa, koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55% ukupnog izvoza i u odnosu na prethodnu godinu to je povećanje čak 88%. U ukupnom izvozu, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci 2017. godine evidentiran je rast izvoza od 20%", navodi Miščevićeva

Šta zahteva Poglavlje 13?

Srbiju očekuje izrada akcionog plana, kojim će se osigurati usklađenost sa zahtevima EU zakonodavstva do dana pristupanja. Najvažnije u ovoj oblasti je uređenje tržišta, razvoj akvakulture, prikupljanje podataka, kao i kontrola protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova. Neophodno je uspostavljanje sistema za korišćenje EU fondova u ribarstvu, kao i formiranje proizvođačkih organizacija. Takođe, očekuje se izmena zakonodavstva u pogledu standarda i kvaliteta proizvoda. Neophodno je podizanje administrativnih kapaciteta, a pravilna primena uredbi osiguraće se kroz pethodno prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva.

"Ribarstvo je grana koja ima velike šanse za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već i u prerađivačkoj industriji. Zasad preradni objekti prvenstveno prerađuju morsku ribu, ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu. Neophodno je urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing. Red u ribarstvu se može uvesti tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe", dodaje Mirjana Miščević.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Ribarstvo Izvoz ribe Uvoz ribe Prerada ribe Pristup EU Poglavlje 13 Evropske integracije


Autorka

Aleksandra Kekić

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.