Od desetak velikih šaranskih ribnjaka koji su postojali pre deceniju i po, danas samo tri posluju u punom kapacitetu.
Pre petnaestak godina u Srbiji je bilo ribnjaka na oko 12.500 hektara. Danas ova proizvodnja zauzima oko 5.500 hektara, a količina ribe koja se proizvede u našoj zemlji drastično je opala, prenosi RTS. Velike glavobolje proizvođačima zadaju ribokradice, ali i troškovi za vodu. Uz to, podsticaji za ribarstvo su daleko iza onih koje imaju naši konkurenti u okruženju. Potrošnja ribe, takođe, opada, a najviša je upravo u vreme posta, pogotovo za Svetog Nikolu i Badnji dan.
Poslednjih godina proizvođači ribe u Srbiji upozoravaju na izuzetno težak položaj u kojem su se našli. Mnogi ribnjaci nisu uspeli da prežive koronu i namete države. Od desetak velikih šaranskih ribnjaka koji su postojali pre deceniju i po, danas samo tri posluju u punom kapacitetu.
"Čak 90 odsto proizvodnje plasiramo na domaćem tržištu, a deo ribe izvozimo u Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Vrata Evropske unije su nam 'zatvorena' jer svi viškovi sa tih tržišta završavaju kod nas. Države, u tom slučaju izvoznice, imaju stimulativne mere za izvoz ribe i mi kao proizvođači smo vrlo često u svojoj državi nekonkurentni inostranom proizvodu, za koji čvrsto tvrdim da ne može da parira srpskom šaranu po kvalitetu", kaže direktor ribnjaka Sutjeska Vidak Milošević.
Skromni iznos prelevmana je, kaže, jedina zaštitna mera države prema domaćem šaranu. Uz to, pitanje je dana kada će biti ukinut. Prema njegovim rečima, stanje u ribarstvu Srbije je poražavajuće.
"Stimulativne mere u iznosu od 10 dinara za kilogram prodate ribe su premale. Samim tim nam ne daju prostora da ‘igramo’ sa nižom cenom na tržištu. Da ne pominjem da nisu isplaćene za prethodne dve godine. I na to bih dodao da nam bar 30 odsto iznosa koji tražimo bude obustavljen, jer pojedini kupci nisu upisani u privredni registar, a mnogi od njih su davno podneli zahtev za to", objašnjava Milošević i dodaje da se šaran u Srbiji smatra skupim.
Borba sa ribokradicama je, objašnjava, blizu one sa vetrenjačama.
"Troškovi opreme u koju ulažemo su ogromni. Osmatračnice, termovizije, vozila, dronovi, preko 20 ljudi uključeno u čuvarsku službu... I kada lopovi budu uhvaćeni na delu, tužilaštvo zataji. Verujte, krađa ribe u Srbiji je ozbiljan organizovani kriminal", kaže Milošević.
Na Fejsbuk stranici Ribolovačkog saveza Vojvodine je i jedan takav primer:
Da se proizvodnja ribe u Srbiji iz godine u godinu smanjuje potvrđuje i direktor DTD Ribarstvo Aleksandar Stajčić.
"Proizvodnja šarana je na rekordno niskom nivou, ali nažalost zbog visokih maloprodajnih cena ta količina bi trebalo da podmiri potrebe za šaranom tokom posta i praznika. Što se tiče proizvodnje pastrmke ona je na godišnjem nivou tolika da svaki stanovnik Srbije može da pojede jednu ribu. To znači da sve ostale količine pastrmke uvozimo", kaže Stajčić i dodaje da su mnogi ribnjaci ugašeni u proteklih četiri do pet godina, među kojima je i najveći u našoj zemlji - ribnjak Ečka. Ne rade više ni ribnjaci u Svilojevu, Novom Kneževcu...
Dosta povoljnija situacija od proizvodnje ribe jeste u proizvodnji hrane za ribu jer je, kako Stajčić kaže, izvoze u okolne zemlje i tu uspevaju da održe i količinu i kvalitet.
"Građanin Srbije godišnje pojede tek nešto više od tri kilograma ribe. U Evropi je to 22 kilograma, a u Japanu čak 60-70 kilograma godišnje. Slatkovodno ribarstvo kojim se mi bavimo u Srbiji proizvodi godišnje između 6.000 i 7.000 tona ribe i to se potroši na domaćem tržištu. Jako mala količina ide u izvoz i to u zemlje u našem okruženju, ali koje nisu članice EU. Što se tiče količina koje uvozimo, godišnje je to i do 85 posto potreba za ribom", objašnjava predsednik grupacije za ribarstvo PKS i direktor ribnjaka "Kapetanski rit" u Kanjiži Krum Anastasov i dodaje da tu misli na smrznuti program, konzerviranu ribu i program na ledu.
Naglašava da domaći proizvođači potrošačima nude jednu od najzdravijih riba.
"Naši građani treba da znaju da je srpski šaran kvalitetan i zdrav. Za ribu koju uvozimo ne mogu to da kažem. Verovatno tu postoje analize prilikom uvoza, ali, ipak, uvezena riba podrazumeva smeštaj, smrzavanje, glaziranje", navodi predsednik grupacije za ribarstvo u PKS i dodaje da rezultati analiza mesa ribe pokazuju da kod domaće imamo izvanredan odnos amino-kiselina tj. masti i da je prisustvo pesticida, herbicida, teških metala ispod svih normiranih referentnih vrednosti.
Ribarstvo je, podseća, povezano sa ratarima koji proizvode hranu za ribu, sa fabrikama koje prave ekstrudiranu hranu, sa ribarnicama koje prodaju ribu, sa prerađivačkim kapacitetima. Tu se svuda zapošljavaju naši ljudi. I to je još jedan od razloga zašto bi ovu granu poljoprivrede trebalo razvijati. A potencijala i te kako ima.
Zbog čega država dopušta da ribarstvo u Srbiji polako nestaje i da li će biti preduzete neke mere da se to spreči od resornog ministarstva RTS nije dobio odgovor.
Tagovi
Autor
