Ribnjak u Sutjesci - jedan od lidera ribarstva

Ribnjak u Sutjesci nalazi se u srednjobanatskoj pograničnoj opštini Sečanj, u priobalju Tamiša. Ovde je izlov šarana u punom jeku. Umesto u zimovnike, gde po uobičajenom proizvodnom procesu riba završava, ovog decembra direktno se otprema u ribarnice širom Srbije, pišu Novosti.

"Potražnja je izuzetno velika i trudimo se da ispunimo sve zahteve. Navikli smo na hladnoću, ništa nam nije teško. Srećni smo zbog dobre sezone i što su mreže pune", rekao je poslovođa Jonel Dalja. On je ujedno i najstariji ribolovac u Sutjesci, koji je na ribnjaku od njegovog osnivanja 1984.

Savremeni ribnjak zatvorenog ciklusa

Ovaj ribnjak je među liderima u srpskom slatkovodnom ribarstvu. Nstao je kao pogon ribarskog gazdinstva "Ečka". Međutim, prerastao je prvobitni koncept proizvodnje riblje mlađi i posle privatizacije pretvorio se u savremeni ribnjak zatvorenog ciklusa. Na vodenoj površini od 900 hektara, na 700 hektara se gaje larve i riblja mlađ,  tove šarani, uz korišćenje hrane sa okolnih banatskih njiva.

"Obim naših jezera je 16,5 kilometara, a osim Sutjeske, ribnjak se prostire i u susedne katastarske opštine Botoš i Banatski Despotovac. Proizvodnja neprekidno traje od osnivanja. Stabilna je i kreće se od 570 do rekordnih 1.100 tona prošle godine", kaže tehnički direktor Dragomir Došlo.

Profitabilna delatnost

Ove godine izlov se procenjuje na oko 1.000 tona. Od 70 do 80 odsto realizovaće se u decembru, zbog posta i slava. Veleprodajna cena šarana na ribnjaku kreće se od 300 do 330 dinara, dok u maloprodaji dostiže cenu od 400 do 450 dinara.

"U odnosu na prošlu godinu, kada je proizvodnja smanjena na svim našim ribnjacima usled pojave virusa, i kada je cena bila nerealno visoka, sada je smanjena za 100 dinara. Ali i dalje čini delatnost profitabilnom", tvrdi direktor Vidak Milošević i dodaje da država premijom od 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe stimuliše slatkovodno ribarstvo.

Problemi ribarstva u Srbiji

Veliki problem predstavlja nelojalna konkurencija malih, privatnih ribnjaka, koji ne plaćaju sve dažbine i vodne doprinose. Takođe, i nekontrolisani uvoz, najčešće iz  Hrvatske i Češke, utiče na plasman domaćih ribnjaka.

"Cilj nam je da održimo stabilnu i produktivnu proizvodnju. Ne planiramo ulaganja u pogone za preradu, jer postojeći rade s malim kapacitetom. Tradicija u Srbiji je da se riba jede uglavnom dok traju postovi i slave, omiljena je u svežem stanju, a kvalitetan šaran iz Sutjeske lako pronalazi put do kupaca", kaže Milošević.

Posebnu opasnost čine ribokradice, pa u ovom ribnjaku postoji 20 radnika obezbeđenja, koji imaju najsavremenije termovizijske uređaje. U poslednjih šest godina hvatali su šest puta istog ribokradicu, koji se uvek "izvlačio" sa uslovnim osudama.