• Uzgoj ribe
  • 18.10.2017. 14:15

U Srbiji se gasi sve više ribnjaka

Predsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije Krum Anastasov upozorava na to da se u našoj zemlji gasi sve više ribnjaka ili se u smanjuju proizvodnje, umesto da se ta grana stočarstva iskoristi kao naša velika razvojna šansa. S druge strane, prema procenama stručnjaka za ovu godinu, proizvodnja konzumne ribe u Srbiji iznosiće 4.500-5.000 tona. To je zaista malo ako se zna da smo do skoro imali proizvodnju od 8.000 tona.

Foto: Edwin Loyola / Flickr
  • 1.839
  • 119
  • 0

Srbija trenutno pod ribnjacima ima oko 13,5 hiljada hektara, ali se od toga za uzgoj ribe koristi 10 hiljada hektara, a to je loš trend, opominje Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije i direktor ribnjaka "Kapetanski rit" kod Kanjiže.

Koliko je ribarstvo neiskorišćeno kod nas, kako kaže, potvrđuje i činjenica da Srbija godišnje uveze četiri puta više ribe nego što se ukupno proizvede.

Neiskorišćeno zemljište pretvoriti u ribnjake

Atanasov napominje da se u našoj zemlji gasi sve više ribnjaka ili se u smanjuju proizvodnje, umesto da se ta grana stočarstva iskoristi kao naša velika razvojna šansa. On je na početku ovojesenjeg izlova ribe, koji je počeo pre nekoliko dana, kako prenosi Dnevnik, ukazao na to da u Vojvodini postoji 120.000 ha -150.000 ha neiskorišćenog zemljišta, koje bi moglo biti pretvoreno u ribnjake, koji osim staništa za gajenje ribe, mogu poslužiti i kao akumulacije za navodnjavanje.

Atanasov: Što pre doneti strategiju razvoja ribarstva

Kako objašnjava Krum Anastasov, ukoliko postoji dovoljno snažna volja, mogla bi da se napravi koncepcija koja zaista može da pruži jedan odličan ekonomski izazov za Srbiju. To bi donelo mnogo benefita za našu zemlju, jer bi se zaposlili ljudi, a istovremeno bi se povećala proizvodnja zdrave hrane, a i ostali poljoprivrednici bi imali koristi.

Anastasov smatra da je neophodno što pre izraditi dobru razvojnu strategiju, da bi ribarstvo zaista moglo da postane značajna proizvodna grana, a za to je, kako, kaže potrebno izmeniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koji bi morao da se primenjuje kao podrška ribarstvu.

Uzgajivačima ribe uskraćeno pravo prečeg zakupa zemlje

Dodao je da je ribarstvo jedina grana u stočarstvu koja i dalje nema pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Ipak, kako tvrdi, mogućnosti po zakonu ima, ali još nije formirano "uslovno grlo" koje se zove riba. Zbog toga su proizvođači ribe, naglašava Krum Anastasov, već sedam, osam godina oštećeni, upravo zbog toga što se pravo prečeg zakupa ne primenjuje, iako se za uzgoj ribe trošimo dosta hrane. Kao primer za to on navodi da će na ribnjaku "Kapetanski rit" ove godine potrošnja biti svedena na ekstrudiranu hranu, a za prehranu ribe biće utrošeno oko 1.500 tona što je ekvivalentno količini od oko 3.000 tona pšenice.

Cena ribe raste zbog slabije proizvodnje

Prema procenama stručnjaka za ovu godinu, proizvodnja konzumne ribe u Srbiji iznosiće 4.500-5.000 tona. To je zaista malo, tvrdi Anastasov, jer smo do skoro imali proizvodnju od 8.000 tona. Prema njegovom mišljenju to je razlog visoke cene ribe i što šarana i slatkovodne ribe nema dovoljno na tržištu.

Trenutna tržišna cena ribe na veliko iznosi 450din/kg sa prevozom do ribarnica, koje su udaljene i do 500 km od ribnjaka. Kada je reč o ceni u maloprodaji, ona se kreće oko 560 dinara, u zavisnosti da li riba završi u krajnjoj ponudi kupcima u mega market ili u običnoj ribarnici.

Konkurenti iz okruženja imaju bolje uslove

Anastasov naglašava da je kod proizvodnje ribe na prvom mestu važno da postoji kontinuitet, jer je Srbija okružena konkurentima iz zemalja Evropske unije, a to su Hrvatska, Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska. Kako kaže, oni imaju mnogo bolje uslove, jer dobijaju subvencije i druga novčana sredstava za ozdravljenje ili pomoć. Oni prave nove modele za opstanak ribarstva, jer ako EU nešto zabranjuje, gleda se kako će biti isfinansirana dalja proizvodnja.

U Srbiji je subvencija za kilogram proizvedene ribe, odnosno prodate ribe oko 10 dinara. To je u odnosu na okruženje iz Evropske unije manje 8-10 puta, mada su neki troškovi kod nas čak veći nego u okruženju.

Naši šarani s 3-4 puta manje masti od konurencije

Krum Anastasov ističe da su, u poslednjih osam godina, naši ribnjaci zaista dostigli savršenstvo u smislu proizvodnje ribe, načina hranjenja i kontroli, pa se dobija riba koja je vrhunskog kvaliteta. On dodaje da mi možemo da se pohvalimo da imamo šarane koji imaju mali sadržaj masti, tri do četiri puta manji u odnosu na šarane iz ribnjaka sa područja EU. Anastasov kaže da smo do 2015. godine imali smo veliki uvoz, jer je riba mogla da se uvozi iz susedne Hrvatske, a tamošnji proizvođači imaju 80 evrocenti subvencije po kilogramu ribe prodate kod nas.

Državljani Srbije slabo jedu ribu

Na kraju treba pomenuti i to da dodatni problem predstavlja i to što se u Srbiji po glavi stanovnika godišnje pojede oko 5,6 kilograma, što je jako malo. Ako kažemo da smo mi zemlja koja ima izrazito velik broj obolelih od srčanih i kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i drugih boljki, potreba za ribom i hranom koja je na bazi ribe treba da bude mnogo veća. Zato prema mišljenju Anastasova to i država mora da prepozna i da pomogne proizvođačima.

Foto: Edwin Loyola / Flickr


Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Riba Ribarstvo Proizvodnja ribe Krum Atanasov Srbja Agroklub Kapetanski rit Kanjiža Evropska unija EU Hrvatska Češka Mađarska Rumunija Bugarska Uvoz Izvoz Cena Tržište Ribnjaci


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.