Da li etno proizvodi mogu (i treba) da postanu brendovi?

Na Beogradskom sajmu u toku je 11. sajam etno hrane i pića, koji će trajati do 26. novembra. Ova sajamska manifestacija ove godine traje četiri dana, a iz godine u godinu okuplja sve veći broj izlagača. To potvrđuje i činjenica da je na prvom održanom Sajmu broj izlagača bio 76, a sada ih je više od četiri stotine koji prezentuju više od 2.000 proizvoda.

Među izloženim proizvodima, kao i svake godine su upravo "predstavnici" etno hrane i pića: džemovi, slatka, kitnkez, ajvar, kolači, peciva, hleb, pite, suhomesnati proizvodi, razne vrste sireva, kajmak, vina, rakije i sokovi. Domišljati preduzetnici posvećeni proizvodnji etno hrane i pića od zaborava pokušavaju da otrgnu i gotovo zaboravljene specijalitete kao što su sprža slična duvan čvarcima, ili vurda, vrsta sira kojim se puni paprika.

Beograd - tržište u tržištu

"Beograd pojede sve, i ne pita za cenu", je rečenica koja se toliko puta mogla čuti. I stvarno, na sajmu Etno hrane i pića uz građane koji kupuju izložene specijalitete, štandove posećuje nemali broj predstavnika hotela i restorana, ugostiteljskih radnji, trgovinskih lanaca pa čak i kupaca iz inostranstva. Neretko samo jednom posetom izlagači mogu da obezbede celokupan godišnji plasman. A i zašto se ne bi pojavili na sajmu kada je dobrom delu njih mogućnost izložbe obezbedila matična privredna komora. Izlagači objedinjeno nastupaju i na štandovima raznih asocijacija, kao što je na primer, Zadružni savez Vojvodine. Na taj način izlagači štand plaćaju gotovo simbolično.

Da li tradicionalni (etno) proizvodi mogu/treba da postanu brendovi?

Organizatori, posetioce godinama na sajam pozivaju sloganom "Utemeljenje robne marke etno proizvoda" dodajući da je reč o hrani i piću karakterističnom za uža geografska područja, a koji se prave po posebnoj recepturi u ograničenoj količini. Konstatuju da je reč o nacionalnim specijalitetima koje bi trebalo uvesti u takozvani "svet brendova".

Da li proizvodi ponuđeni pod kupolom Hale 3, na Beogradskom sajmu mogu postati brendovi? Teško. Oni svakako imaju imaju pojedine elemente brenda. To su njihova specifičnost, originalnost i prepoznatljivost. Ali, reč je o proizvodima koje u malim serijama izrađuju pojedini proizvođači. Ovi proizvodi ne mogu da zadovolje osnovna pravila marketing miksa, to jest 4P. Doduše, imamo proizvod (product) i cenu (price), ali široka dostupnost potrošaču (mesto - place) i budžet za promociju (promotion) ne mogu biti zadovoljeni. Na primer, na tržištu ima dovoljno kajmaka, ali pravi se po različitim tehnologijama iz heterogene sirovinske baze.

Da etno proizvodi postanu brendovi teško je i zbog činjenice da su napravljeni od vrhunske sirovine, često uz puno ručnog rada. Kada bi se kojim slučajem našli u trgovačkim lancima oni bi gotovo sigurno tražili dobar deo "kolača" od zarade što na duže staze nije izvodljivo. Dakle, proizvodi sa geoporeklom zahtevaju specifične kanale prodaje. Najčešće to su direktna prodaja krajnjem potrošaču ili ugostiteljskim objektima koji gostima pripremaju hranu izuzetnih nutritivnih karakteristika.

Proizvodi sa geoporeklom teško van granica

Društvo pčelara "Jovan Živanović" iz Novog Sada naosilac je oznake geografskog porekla za Fruškogorski lipov med koji proizvode članovi tog društva. Potrošači su prepoznali kvalitet ovog meda kao i činjenicu da je njegova proizvodnja podvrgnuta strogoj kontroli. Zato su i spremni da za njega izdvoje i 1.200 dinara u odnosu na onaj iz nesertifikovane proizvodnje koji košta 700 do 800 dinara.

Iako, Fruškogorskog lipovog meda nema puno, što govori i ukupna ovogodišnja proizvodnja od osam tona, za njim vlada zainteresovanost i van granica naše zemlje. Tako je na sajmu u Torinu ovaj med u prodaji imao cenu 24 evra po kilogramu, to jest potrošači su plaćali šest evra za teglice s 250 grama meda.

Zamenik predsednika društva pčelara "Jovan Živanović" Miodrag Čupić kaže da je izvoz ometen komplikovanom administrativnom procedurom. Naime, ako Novosadsko društvo pčelara hoće da izveze ovaj specifičan proizvod to treba da uradi preko veletrgovaca koji slobodno možemo reći na tom poslu "skidaju kajmak".

Radošević - menjaćemo zakone radi lakše proizvodnje i plasmana etno hrane

Otvarajući sajam Etno hrane i piće, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević je najavio donošenje novog Zakona o bezbednosti hrane kao i seta zakona u oblasti zeštite bilja čijom primenom bi se proizvođačima specifične hrane i pića s geoporeklom olakšao posao. Naravno, nakon što Skupština Srbije usvoji zakone, Vlada bi trebalo da učini isto sa pravilnicima koji bi trebalo da potpuno urede tu oblast. Radošević kaže da je krajnji cilj "spustiti lestvicu" kada je reč o kriterijumima za proizvodnju hrane na zanatski način.

Sajamske kapije otvorene do subote

Sajam je otvoren do 26. novembra. Radno je vreme je od 10 do 19 časova, a poslednjeg dana radiće do 17 časova.