Zimska škola
23.02.2016. 15:00

Edukacijom poljoprivrednika do boljih rezultata

U Požarevcu je juče 22. februara počela Zimska škola za poljoprivredne proizvođače sa područja Braničevskog okruga. Organizator je Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac.

1.424

139

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac svake godine organizuje Zimsku školu za poljoprivredne proizvođače. Ovogodišnja Zimska škola organizovana je od 22. do 26. februara. Prezntovanje znanja i novih tehnologija na ovaj način poljoprivrednici su veoma dobro prihvatili.

Otvaranju prvog dana Zimske škole prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević i Dragan Mirković pomoćnik ministra za ruralni razvoj. Domaćin na otvaranju Zimske škole bio je direktor Poljoprivredno savetodavne i stručne službe Požarevac, Alekdandar Stojanović.

Škola je organizovana po segmentima poljoprivrede

"Ove godine organizujemo po segmentima gde u utorak imamo ratarski dan koji je posvećen ratarskoj proizvodnji, u sredu imamo voćarsko-vinogradarski dan, u četvrtak stočarski, a u petak imamo stočarsko-ratarske teme i posle druženje sa proizvođačima. Cilj zimske škole je da vidimo koje su nove tehnologije, koji su se problem desili u predhodnom periodu i da predstavimo predstojeće programe subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u našem kraju", rekao je direktor Stojanović.

Pridavanje većeg značaja investicijama u poljoprivredi

Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine zadužen za ruralni razvoj, Dragan Mirković, govorio je o prednostima IPARD programa i poručio je poljoprivrednim proizvođačima da pročitaju ugovore koji se odnose na korišćenje novca jer postoje neka pravila koja se moraju poštovati.

"Pokušaćemo da približimo o čemu se dosta govori, a to je taj deo preformulisanja agrarnog budžeta u narednim godinama više pridavanja značaja samim investicijama, kako bi ljudi mogli da podignu nove zasade, podignu savremene tehnologije, staklenike, plastenike i pokušaćemo da im približimo deo oko predpristupnih fondova, obzirom da očekujemo da u drugoj polovini godine budu i prvi pozivi. Naše stručne službe biće na raspolaganju, sva dokumentacija biće kod njih i imaće obučene savetodavce. Videćemo i sa lokalnom samoupravom da se naprave određeni info centri. Ovo je tek početak, a verujem da će narednih godina biti dosta interesovanja" rekao je Mirković.

Prvi dan Zimske škole posvećen kukuruzu

Prvi dan Zimske škole, najviše je bio posvećen veoma široko gajenoj ratarskoj kulturi - kukuruzu. Prisustvovali su eminentni stručnjaci poljoprivrede koji su govorili o nekoliko tema. Željko Hristov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu govorio je o primeni agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza. O ograničavajučim faktorima u tehnologiji poljoprivrede govorio je Života Jovanovć sa Instituta za kukuruz Zemun polje, dok se njegova koleginica sa istog instituta Slavica Stanković osvrnula na nedavno aktuelnu temu aflatoksina u kukuruzu. Na kraju je Saša Milosavljević, predstavnik Bayer Crop Science prisutnima govorio o zaštiti kukuruza u 2016. godini.

Tagovi

Edukacija Poljoprivrednici Poljoprivredno savetodavna i stručna služba Požarevac Aleksandar Stojanović Dragan Mirković Željko Hristov Života Jovanović IPARD Slavica Stanković

Autor

Danijel Grujić

Više [+]

Danijel Grujić, Petrovac na Mlavi

Izdvojeni tekstovi

Ne propustite 19. Sajam etno hrane i pića početkom decembra
1

KLUB

Stanko Nekić
pre 1 dan

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo