Hitno unaprediti proizvodnju sadnica voća

Osnova uspešne voćarske proizvodnje je zdrav sadni materijal. Predsednik Društva voćara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da što pre moramo unaprediti rasadničarski sektor i napominje sa kakvim su se problemima suočili voćari ove godine.

"Iako je donet zakon 2005. godine, koji ima dosta dobrih strana, mi smo u poslednje vreme suočeni sa pojavom sadnica iz nelegalne proizvodnje. Ove godine je došlo do izmrzavanja srži od niskih zimskih temperatura, zato što su sadnice nedovoljno odrvenele ili je zbog ranih prolećnih mrazeva došlo do oštećenja kambijuma. To se dešavalo na spojenom mestu, gde je rastresito tkivo. Imamo velike gubitke na brojnim plantažama, čak i do preko 20.000 sadnica je propalo u jednom zasadu šljive od 6 hektara".

Keserović očekuje da će strane rasadničarske kompanije, koje su počele da proizvode sadnice u našoj zemlji, podići kvalitet tog sektora:

"Mislim da će kompanije koje su trenutno ušle u Vojvodinu unaprediti rasadničarsku proizvodnju. Takav je 'Verbejk' u Kuli koji proizvodi preko 600 hiljada sadnica. Uz to podiže prvu hladnjaču za čuvanje sadnog materijala u Srbiji. 'Flouren' iz Holandije je tu. Pa i 'Mišler' iz Italije. Konkurencija će naterati naše proizvođače da drugačije razmišljaju. Oni su dobro došli da bi naši proizvođači shvatili da moraju da menjaju način razmišljanja u proizvodnji sadnog materijala".

Od izvoznika postali uvoznici sadnica

Stariji se sećaju da je pre više decenija samo region Trstenika proizvodio i izvozio milione loznih kalemova na tržište bivšeg SSSR-a. Slično je bilo i sa sadnicama voća. Rat, sankcije, hiperinflacija devedesetih devastirale su našu rasadničarski proizvodnju. Činjenica je da se trenutno, pretežno, novi savremeni zasadi kod nas podižu sadnim materijalom iz inostranstva. Taj trend dominantan je u Srbiji, ali je pristutan i u Hrvatskoj, pa su stručnjaci iz obe zemlje počeli da rade na njegovom prevazilaženju, a u tome im pomaže Evropska unija.

CROSS TREE projekat pomaže razvoj novih tipova sadnog materijala

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Poljoprivredni institut u Osijeku, a uz pomoć Regionalne razvojne agencije Slavonije i Baranje u prekograničnom IPA projektu, dobili su pola miliona evra kako bi uveli inovacije u rasadničarsku proizvodnju. Cilj projekta nazvanog "Razvoj novih tipova sadnog materijala za voćarstvo u usponu, baziran na lokalnim genetskim resursima i savremenim tehnologijama" je uspostavljanje efikasnog sistema prenosa znanja na lokalne rasadnike i voćare kroz radionice, obuke, otvorene dane i publikacije.

Cilj: Inovacije u rasadničarskoj proizvodnji

Pravilna ocena i prezentacija novih tipova sadnog materijala voćaka osigurala bi se uspostavljanjem oglednih voćnjaka i vinograda podignutih tim sadnim materijalom, a na postojećim eksperimentalnim poljima partnera u projektu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Instituta Osijek.

Sakupljanje i kolekcionisanje autohtonih sorti

Stručnjaci u projektu radiće na sakupljanju, kolekcionisanju i evaluaciji genfonda voćaka sa projektnog područja. Znanje će usavršavati na studijskim putovanjima u Evropskoj uniji. Na kraju projekta, nakon razvijenih novih i unapređenje postojećih tipova sadnog materijala, stručnjaci će izraditi biznis planove za proizvodnju sadnog materijala i proizvodnju voća/grožđa.

Velika zainteresovanost već na otvarajućoj konferenciji

Već je otvarajuće konferencija održana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu pokazala kolika je zainteresovanost stručne javnosti za unapređenje rasadničarstva kod nas. Voćari, predstanici naučnih instituta, ministarstva poljoprivrede, rasadničari i drugi pažljivo su saslušali izuzetno zanimljiva predavanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu: "CROSS TREE projekat, glavni ciljevi", prof. dr Nenad Magazin; "Bogatstvo autohtonih sorti voćaka Slavonije i Baranje", mag.ing.agr. Dominik Vuković; "Nove sorte voćaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu", prof. dr Vladislav Ognjanov; "Sadni materijal kao temelj uspešne voćarske proizvodnje", prof. dr Zoran Keserović.

Skup je otvorila Tatjana Ledenčan, predsednica naučnog veća Instituta Osijek.

Foto: Apple and Pear Australia Ltd / Flickr, Đorđe Simović