Kako prodati voće i povrće?

Fruitnet Forum Jugoistočne Evrope, koji je održan u beogradskom hotelu Hayat, prvi je u nizu skupova posvećenih potencijalima za investiranje u proizvodnju voća i povrća kao i inovacijama u toj oblasti. U organizaciji vodeće publikacije u toj oblasti Eurofruit, koja je deo izdavačke grupe Fruitnet Media International, događaj je bio fokusiran na mogućnost iskorišćenja očiglednih potencijala tržišta voća i povrća, pre svega u državama Balkana.
Zbog prirodnih resursa, vodeći stručnjaci u ovoj oblasti smatraju da jugoistočna Evropa ima velike mogućnosti za dodavanje vrednosti već standardizovane proizvodnje jabuke i kruške kao i za nadolazeće bobičaste vrste voća, pa sve do gajenja špargle. Konstatovano je da je potencijal za proizvodnju i izvoz ogroman, a konstatovano je da bi trebalo precizno utvrditi ko traži voće i povrće iz Srbije, koji su specifični zahtevi kupca, i kako kreirati poslovni model koji bi to zadovoljio.

Potencijali i resursi

Kao i organizatori u pozivu, i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je otvorio skup uglavnom je govorio o prirodnim resursima i potencijalima. Konstatovao je da imamo razvijenu primarnu proizvodnju voća i povrća, ali da to nije dovoljno i nastavio o dodatoj vrednosti i neophodnosti ulaganja u prerađivačke kapacitete što se uostalom moglo čuti u protekla tri meseca.

Nedimović se stranim trgovcima voćem i povrćem pohvalio rezultatima koje postižemo u proizvodnji maline i ocenio da zahvaljujući bescarinskom statusu, na tržište Rusije više izvozimo sveže voće, dok se zamrznuto i prerađevine od voća uglavnom izvoze u Evropsku uniju. Na kraju, Branislav Nedimović je strane vlasnike kapitala pozvao da investiraju u podizanje zasada voća i prerađivačke pogone, a kao benifite je istakao višegodišnji zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i povrat za investicije u prerađivačke kapacitete u iznosu polovine vrednosti.

Unaprediti standarde u voćarstvu, logistiku i tržište kapitala

Agrobiznis tim lider USAID-ovog projekta Economic Growth, Goran Damovski ima 17 godina iskustva u projektima namenjenim povećanju konkurentnosti u poljoprivredno prehrambenim kompanijama jugoistočne Evrope. Kaže da sa jedne strane zbog povećanja broja stanovnika raste i potreba za hranom, a sa druge su izazovi pred kojima se nalaze proizvođači. To su sve manje obradivog zemljišta i nedostatak vode.

"Bruto domaći proizvod-BDP u zemljama zapadnog Balkana čini tek polovinu od onih u istočnoj Evropi, trećinu u južnoj Evropi i četvrtinu od najrazvijenog dela Evrope. Poljoprivreda u BiH učestvuje sa sedam odsto u BDP-u dok je u Albaniji čak 23 odsto, a u 11 najrazvijenih država EU je samo čertiri odsto. Poslednjih godina velike kompanije u jugoistočnoj Evropi se povezuju kako bi ispunili zahteve trgovinskih lanaca. Zemlje zapadnog Balkana su smanjile poreske osnovice, a potencijalni investitori mogu da računaju na dobro obučenu radnu snagu. Zapadni Balkan ima solidnu infrastukturnu i logističku poziciju tako da proizvođičama voća treba jedan do dva dana za snabdvanje trgovinskih lanaca u zapadnoj Evropi", kaže Damovski.

Kada je reč o infrastrukturi Domavski je ostakao da postoji i devet internacionalnih aerodroma sa kargo podrškom, a ne treba zaboraviti ni luke.

"Privlačenje stranih investitora je od esencijalne važnosti za sve zemlje regiona. Prepreka za investiranje ima više. Nezavršena privatizacija, iz godine u godinu sukcesivno nam se javljaju viškovi pojedinih roba pa nastaje problem plasmana kao i problemi sa savetodavnim službama. Ne bi trebalo zaboraviti nerazvijeno tržište osiguranja. Banke u regionu jesu likvidne, ali finansijski sektor još nije spreman za investiciono bankarstvo. Zato su hipoteke dva do tri puta veće od investicije. Farmeri veoma malo osiguravaju višegodišnje zasade, a osiguravajuće kuće drže visoku cenu premija osiguranja. Sve države regiona su napravile pakete podrške za greenfield i brownfield investicije. Kada je o IPARD-u reč, Makedonija je akreditovala agenciju, dok Srbija i Crna Gora to tek trebaju da urade. Ono što se često zaboravlja je da je IPARD pre svega namenjen uvođenju standarda i podizanju kvaliteta proizvoda, a ne povećanju volumena proizvodnje. Kada je reč od povratu 50 odsto novca za investicije, 75 odsto dolazi iz budžeta EU a 25 odsto iz nacionalnih budžeta", kaže Damovski.

Damovski je konstatatovao i da još uvek većina proizvođača voća i povrća u regionu rade na malim parcelama, veličine, u proseku jedan do pet hektara. S ovim površinama oni ne mogu biti konkurentni. Većina agrobiznis kompanija ne prepoznaje koje su potrebe tržišta, navike potrošača i tržišnih kanala. Damovski kaže i da bi trebalo unaprediti postharvesting proces u voćarstvu, poput prehlađivanja voća nakon berbe, transporta, skladištenja, kao i sortiranja po klasama. Napomenuo je i da kompanije na Balkanu imaju strah od standardizacije i gledaju da prodaju voće na tržištima koja su manje restriktivna, kao što su ona u regionu i tržište Rusije.

Sertifikati i ostale prepreke

"Sagal agrar" se u Srbiji i regionu prepoznaje kao renomirani proizvođač paradajza. Na Forumu Fruitnet Jugoistočne Evrope, direktor ovog preduzeća Aleksandar Janković govorio je problemima s kojima se suočava ova kompanija prilikom izvoza.

"Veliki trgovinski lanci uveliko diktiraju koje ćete hibride koristiti. Vrlo često, hobridi su diskutabilnog ukusa, ali imaju mogućnost produženog čuvanja i malog kaliranja. Cene povrća se uglavnom određuju ponedeljkom, a roba se obično izvozi četvrtkom. Poseban problem je pakovanje i označavanje. Vi možete da imate nove pakerice i alate, ali kada trgovac bude došao do vas, on će imati potpuno nove zahteve. Morate da uradite nov alat, nov marketing i drugo. Posebno je zanimljiv sertifikat za socijalno okruženje. Kada neko treba da se eliminiše sa tržišta onda uvedemo sertifikat. Tako je "namešten" sertifikat za Kinu, namenjen velikim proizvođačima belog luka. Dobio je broj 8.000 - dobra briga o ljudima koji rade kod vas. Njega Kinezi nisu mogli da uspostave i tako je zaustavljen izvoz belog luka. Posebno su restriktivni sertifikati za zaštitu životne sredine, pakovanje, označavanje i reciklažu. Kada je reč o tarifnim barijerama izdvaja se Švajcarska gde ne možete da se pojavite na tržištu dok oni ne prodaju robu od domaćih proizvođača", kaže Janković.

Osim navedenog na Fruitnet Forum South-East Europe 2016. moglo se čuti puno korisnih informacija o proizvodnji, standardima, logistici, distribuciji, kanalima prodaje, navikama potrošača, a proizvođači su mogli da uspostave mnoštvo kvalitetnih kontakata. Zato i čudi mala zainteresovanost poslenika "seme sile" za tu manifestaciju, koja će se, gotovo je izvesno, ako ne u Srbiji organizovati u nekoj od država regiona u narednim godinama. Inače, za prisustvo na forumu poslovni posetioci su morali da izdvoje 128 evra.