Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Savetovanje povrtara
  • 06.12.2015. 12:00

Kako proizvoditi povrće pri ekstremnim vrućinama?

Klimatske promene i proizvodnja povrća, kao i proizvodnja zdravstveno bezbednih plodova su teme koje su dominirale na 16-om savetovanju povrtara održanom u Master centru Novosadskog Sajma.

  • 1.120
  • 461
  • 0

Proizvodnja povrća je u ovoj godini podbacila za trećinu. Najveće štete su bile kod industrijske začinske paprike i krompira. Te dve kulture se još uvek, uglavnom, proizvode bez navodnjavanja. U proizvodnji bostana bilo je problema zbog hladnog maja i juna pošto su kasnile prve berbe. Nakon toga je došao pakleni avgust, pa i septembar. Na navodnjavanim parcelama sistemi su samo pomogli da se smanje efekti visokih, ekstremnih temperatura.

Klimatske promene nametnule teme skupa

Sve su to bili razlozi da organizatori savetovanja Vojvođansko društvo povrtara i Odbor za selo SANU prioritet na predavanjima daju temama koje su nudile odgovor na pitanje: Kako proizvoditi povrće u uslovima sve očiglednije promene klime. Predsednik Vojvođanskog društva povrtara Žarko Ilin kaže da je u ekstremno sušnim godinama najviše pogođena proizvodnja lisnatog povrća.

Žarko Ilin
Žarko Ilin,

predsednik Vojvođanskog društva povrtara

"Kod kupusa, karfiola, brokole, lisnatog povrća, koje imaju male zahteve za rast i razviće, temperature od 15 do 18°C, uticaj ovogodišnje ekstremne suše je najvidljiviji. Pri temperaturi od 37-39°C dolazi do zaustavljanja porasta. Biljka tavori 15, 20, pa i mesec dana. Kada dođu povoljni uslovi ona nije u stanju da nadoknadi to što je izgubila zbog ekstremno visokih temperatura. Usled visokih temperatura dolazi do zakišeljavanja ćeliskog soka. Problemi nastaju sa propustljivošću ćelijskih membrana, kao i u kvalitetnoj mineralnoj ishrani i na kraju dolazi do pojave sunčanih pega, a one mogu da obuhvate od 30 do 70% što se drastično odražava na prinos i kvalitet. Naravno, kod toploljubivih biljaka posledice su daleko blaže", kaže profesor Ilin.

On je ovom prilikom pozvao proizvođače da se odvaže i ulože u zaštićeni prostor, pre svega plastenike. Pored povećanja proizvodnje po jedinici površine, otvara se mogućnost za proizvodnjom tokom gotovo čitave godine. Proizvedeno povrće u zaštićenom prostoru je prema rečima Ilina kvalitetnije i zdravstveno bezbednije nego na otvorenom polju. U toj proizvodnji se ne koriste herbicidi protiv suzbijanja korova, prepolovljena je upotreba fungicida i insekticida, a ne treba smetnuti s uma da je lakša primena predatorskih vrsta.

Mreže za senčenje čuvaju kvlitet

sabadoš
Vladimir Sabadoš,

direktor poljoprivredne stanice u Somboru

U Izraelu se već četvrt veka zbog izuzetno visoke radijacije koriste mreže za senčenje. Stručnjaci upozoravaju da bi i kod nas povrtari trebalo da počnu da koriste te mreže za minimalno senčenje od 15%. Trend, ali i potreba za mrežama za senčenje se proširio celim Mediteranom. I naši povrtari, naročito u proizvodnji konzumne paprike koriste te mreže. Direktor Poljoprivredne stanice u Somboru Vladimir Sabadoš godinama ispituje prednosti takve proizvodnje. Kaže da mreže ne doprinose povećanju prinosa već kvaliteta plodova.

"Mi se bavimo ispitivanjem ogleda sa mrežama od 2013 godine. Svake godine su različiti rezultati jer efekat senčenja zavisi od vremenskih uslova. Ekonomski efekat je u tome kada poljoprivrednik proizvede 30 tona paprike, sa korišćenjem mreže ima 2-3% oštećenja. Bez nje, u ekstremnim godinama oštećenih plodova može biti i više od trećine", kaže Sabadoš.

Za razliku od voćara, kod kojih su protivgradne mreže skupe, zahvaljujući i konstrukciji koja ih drži, mali povrtari mogu da naprave jednostavne konstrukcije za mreže u porodičnoj manufakturi, tako da im ta agrotehnička mera bude prihvatljiva.

"Bum" patogena

Godinu na izmaku karakterisalo je visoko prisustvo tripsa u povrtnjacima, a samim tim i virusa na otvorenom i u plasteničkoj proizvodnji. Prognozno-izveštajna služba je nakon laboratorijskih analiza detektovala virus bronzavosti paradajza i virus krastavca. Trips je u prograsiji, tako da se očekuje da će on praviti probleme i u buduće. Sa klimatskim promenama se podigla i brojnost moljaca: paradajza, krompira, kupusa. Štete koje pravi kukuruzni plamenac i lisne sovice se iz godine u godinu ponavljaju. U ovom slučaju praventiva je važna pa bi bilo dobro uklanjati korove koji su rezervoari pomenutih virusa.

Dragica Janković
Dragica Janković,

Prognozno-izveštajna služba

Koliko god da je za poslednjih šest godina Prognozno-izveštajna služba (PIS), svojim pravovremenim informacijama pomogla da se unapredi zaštita bilja u Vojvodini, na terenu ima drastičnih primera nepoznavanja osnovnih principa zaštite bilja. Rukovodilac te službe Dragica Janković, navodi najdrastičniji primer. "U jednom plasteniku štete na povrću je izazvao virus. Proizvođač je uradio 12 tretmana fungicidima, i pet, kako je nazvao "veterinarskim lekom", što znači da je prskao streptomicinom koji nije dopušten, a tu nema bakterija. Svi mi koji savetujemo trebalo bi da u knjigu polja napišemo zašto smo dali taj savet. Čak 17 tretmana protiv nečega što ne postoji je - greh", kategorična je Jankovićeva.

Brzo će doći 2018-ta godina kada ćemo u okviru pridruživanja EU morati da usaglasimo standarde tretiranja. Bez poznavanja biologije parazita i pravog momenta tretiranja taj posao teško da će biti urađen.

Na savetovanju povrtara uvek aktuelna predavanja

Na 16-tom savetovanju povrtara u Master centru Novosadskog sajma više stotina povrtara prisustvovalo je, pored pomenutih tema u gornjem delu članka, i mnoštvu zanimljivih predavanja poput:

  • Specifičnosti proizvodnje povrća u uslovima navodnjavanja - Borivoj Pejić
  • Soni i jonski stres - ograničavajući činioci u proizvodnji povrća - Ivana Maksimović, Žarko Ilin i Marina Putnik - Delić
  • Bezbedna aplikacija pesticida u povrtarstvu - Milan Kosovac.

Foto prilog


Tagovi

Povrtarstvo Žarko Ilin Vladimir Sabadoš Dragica Janković Savetovanje povrtara Novi Sad Novosadski sajam Klimatske promene Proizvodnja povrća Ekstremne temperature Plastenici Efekat senčenja Patogeni Standardi tretiranja Borivoj Pejić Ivana


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

"Vode Vojvodine" su zaračunale prvi kvartal naplate naknade za odvodnjavanje za 2024. godinu, javljaju nam čitaoci Agrokluba. Prema Zakonu donetim još u novembru, ova naknada je za 2023. umanjena 50 odsto, a ukida se od ove godine. Zato su... Više [+]