Na smotri mehanizacije pšenica top tema

U Kaću je i ove godine 12. put za redom održan SPIT Smotra poljoprivredne industrije i trgovine u organizaciji kluba poljoprivrednih proizvođača 100P plus. Kraj žetve bio je povod da se na jednom mestu okupe poljoprivrednici, prodiskutuju o trenutnoj situaciji pšenice, prikaže u radu savremena mehanizacija i oprema. Distributeri veštačkih đubriva, semenske kuće, banke i trgovci ulja i maziva su zauzeli značajno mesto.

Grad Novi Sad pokrenuo programe za razvoj poljoprivrede

U oficijelnom delu prisutne je pozdravio Vojislav Malešev ispred Kluba 100P plus i zahvalio se posetiocima i izlagačima i naglasio da ideja jeste da ljudi na jednom mestu mogu videti mašine u radu, isprobati ih, razmeniti iskustva i oceniti da li je takva mašina za njih. Član veća za privredu grada Novog Sada Milorad Radojević je rekao da je grad Novi Sad u prethodne dve godine krenuo sa programima za razvoj poljoprivrede, izdvojena su određena sredstva u budžetu grada, sufinansirali sukamate na kredite, troškove osiguranja, podržavali organsku proizvodnju i organizovali edukacije poljoprivrednih proizvođača.

Kupovina mašina za neke je kapitalna investicija

"Svakako je da je kupovina poljoprivredne mašine za gazdinstvo značajno finansijsko ulaganje, za neka gazdinstva to predstavlja kapitalnu investiciju i ovo je prava i jedinstvena prilika da se poljoprivredni proizvođači upoznaju sa mašinama u radu i eksploataciji i donesu adekvatnu odluku o kupovini. Zato su ovakve manifestacije značajne, a broj posetilaca govori o značaju SPIT-a" rekao je Vuk Radojević pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Tom prilikom je sve prisutne pozvao na korišćenje mogućnosti koje nudi Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, čitav niz programa i mera ali naglasio i da poljoprivrednci razmišljaju o aktivnosti Fonda za razvoj poljoprivrede, da iskoriste mogućnosti Garancijskog fonda da se sve to stavi u funkciju daljeg razvoja poljoprivrednih gazdinstava. Obećao je da će se u narednoj 2017. godini izdvojiti značajna sredstva za skladišne kapacitete, jer je to neophodnost. Takođe je pozvao poljoprivrednike na udruživanje jer samo tako lakše mogu doći do značajnijeg povrata sredstava.

Ispod teksta pogledajte foto prilog poljoprivredne mehanizacije u radu sa samog događaja!

Dušan Marinković ispred kompanije Victoria Logistic govorio je o uzorkovanju zemljišta i tom prilikom je na licu mesta demonstriran sam proces. "Primena mineralnih hraniva, osnov je za uspešnu i stabilnu poljoprivrednu proizvodnju. Upravo zato 10 godina radimo automatskim sondama. Kompletno uzimanje uzoraka samim tim je sigurno, pouzdano, dobijaju se dobri rezultati agrohemijskih analiza, a svi uzorci idu u akreditovane laboratorije." istakao je on.

Autogol i tri boda u gostima

Na SPIT-u je bilo oko 80 mašina prijavljenih, od toga je pola prikazano u radu. Prošle godine je prikazano nešto više mašina, organizatori misle da je na to uticala trenutna situacija oko cene pšenice, jednostavno zemljoradnik je demoralisan, nadaju se da će novo ministarstvo i novi sekretarijat napraviti dogovor da poljoprivrednici mogu lakše doći do mašina.

"Cena pšenice ne zaslužuje komentar, žao mi je što su neka udruženja poljoprivrednika istrčala, kako naš narod voli da kaže kao ždrebe pred rudu i otišla u Ministarstvo nespremna za razgovor. Mislim da smo time postigli autogol svim poljoprivrednicima, a dolazećem ministru poljoprivrede, doneli tri boda u gostima, što nije dobro. Prvo se nije krenulo od toga, odakle je ta kalkulacija od 14 dinara. Voleo bih da čujem, taj koji je doneo cenu od 14 dinara čime se vodio", rekao je Vojislav Malešev.

Takođe je dodao da imamo veoma malo javnih skladišta, a i da ih imamo dovoljno, retko ko ostavlja pšenicu da čeka bolju cenu jer su tu troškovi lagera, a pare od prodaje pšenice su i prve pare koje seljak dobije.

"Onaj ko hoće da investira i napreduje je u kreditima, po ovoj ceni je u problemima. Da ne govorimo o trenutnoj situaciji registracije u Trezoru gde se prijavljuje napamet, subvencija nema nikakvih, sada vlasnici zemljišta prijavljuju zemlju a ne oni koji obrađuju. Kada ministar u pola žetve izađe i kaže da će biti preko 3 miliona tona pšenice, stvara atmosferu da ćemo imati robe koja neće trebati nikom. Umesto da se radujemo dobroj godini i dobrim prinosima, ne možemo da pokrijemo sopstvenu proizvodnju", rekao je Malešev. Dolazimo do zaključka da se priča o ceni pšenice ponavlja iz godine u godinu. Dokle tako?