• Savetovanje voćara
  • 12.12.2015. 16:30

Podići prinose kajsije, šljive, trešnje

Proizvođači voća su poslednjih godina unapredili proizvodnju jabuke i kruške, ali puno prostora ima za povećanje prinosa kod koštičavih voćnih vrsta. Iz tog razloga tradicionalno savetovanje voća bilo je usmereno na unapređenje proizvodnje kajsije, šljive i trešnje.

  • 665
  • 190
  • 0

Više stotina poljoprivrednika odazvalo se pozivu Društva voćara Vojvodine da se u Master centru Novosadskog sajma upozna sa najnovijim tehnologijama u gajenju kajsije, šljive i trešnje u okviru tradicionalnog "Savetovanja o savremenoj proizvodnji voća". U pauzi savetovanja iskoristili smo priliku da sa predsednikom Društva voćara Vojvodine Zoranom Keserovićem porazgovaramo o značaju unapređenja koštičavih voćnih vrsta.

"Koštičave voćne vrste čine 2/3 proizvodnje voća u Srbiji. Mi smo sa rodom od pola miliona tona vodeći proizvođači šljive u Evropi. Bez obzira na to, postoji potreba za unapređenjem proizvodnje te voćne vrste. Malo proizvodimo po jedinici površine i moramo intenzivirati tu proizvodnju, pošto raste izvoz i suve i stone šljive. Naročitu perspektivu ima trešnja. Ali moramo povećati broj biljaka po hektaru pa samim tim i prinose. O kajsiji godinama pričamo kao o deficitarnoj voćnoj vrsti", istakao je Keserović.

Proizvođači kod šljive dosta lutaju u izboru sortimenta. Kakve su vaše preporuke?

Sledeće godine ćemo doneti odluku da li je nemačka sorta šljive top taste ta koja će vremenom zameniti čačansku rodnu i stenlej. Počećemo da vraćamo i požegaču pošto nema bolje sorte za sušenje. Na slabobujnim podlogama, u gustim zasadima, sa navodnjavanjem, ona može da nakupi dosta šećera, i mi ćemo sledeće godine postaviti ogled sa požegačom, klonom koji je izdvojen u Valjevu.

Kako biti profitabilan u proizvodnji kajsije?

Prvo moraju da se izaberu odgovarajući agroekološki uslovi. Nije slučajno Zaklopača vodeći region u proizvodnji kajsije. Pa i okolina Čačka. To je nadmorska visina od 250-350 metara. Donja granica ispog koje ne bi trebalo da sadimo kajsiju je 170 metara. Mrazne 2012. oni proizvođači koji su imali kajsiju na terenima iznad 150 metara nisu imali probleme sa rodnošću. Ali je u ravnici sva kajsija izmrzla. Dalje, mora se saditi bar četiri sorte u zasadu. Saditi rane i kasne sorte.

Šta nam još, sem povećanja prinosa i kvaliteta, nedostaje u celom lancu kod koštičavog voća?

Moramo unaprediti čuvanje voća, a takođe u proizvodnju uvesti savremene tresače kako bi smanjili troškove proizvodnje, pogotovo višnje i šljive.

Za voćarstvo je kod nas godinama "prikačena" reč šansa. Da li šansu pretvaramo u gol?

Voćarstvo je prepoznato kao dobar poslovni model. U prilog toj tvrdnji ide i činjenica da je ove jeseni gotovo nemoguće naći kvalitetne sadnice voća mnogih voćnih vrsta: lešnika, kajsije, trešnje na kržljavim podlogama. I druge grane privrede investiraju u voćarsku proizvodnju. I običan svet ekonomisti, advokati, sportisti poslednjih godina podižu voćnjake. A sad i o šansi. Dok iz cele Srbije godišnje izvezemo voća u vrednosti 350 miliona dolara samo jedna kooperativa u Italiji, konkretno Melinda, ostvari isto toliki devizni priliv.

Kada već pričamo o izvozu, kod nas se u medijima gotovo po pravilu piše o izvozu u Rusiju, a činjenica je da više izvozimo u Evropsku uniju.

Opasno je ako se orjentišemo samo na jedno o tržište. Pa makar to bila i Rusija. Svakako je tu i Evropska unija ali treba učiniti sve da zauzmemo mesto i u Africi. Možemo proizvesti kvalitetnije voće, po nižoj ceni i tako biti konkurentni.

Evo 2015. je na izmaku. Kako ocenjujete ovogodišnju proizvodnju voća?

Keserović
Zoran Keserović

Ova godina je bila dosta teška. U januaru smo imali -15°C. Potom u aprilu -2,5°C kada su izmrzli tek zametnuti plodići kod kajsije i kod šljive, tada smo imali i veliku količinu padavina. Proizvođači se nisu snašli. Nemaju naviku da unose bumbare. Pčele ne lete na temperaturama ispod 12°C. Mnogi su mi rekli da je šljiva odlično cvetala ali da je ubrzo cvet opao. I kod kajsije je došlo do slabe oplodnje. Voćari nisu dovoljno obratili pažnju na moniliju, i mnogi zasadi su desetkovani tim patogenom. Došlo je do sušenja cvetova i grančica, čak i celih stabala. Ne pamtim godinu da se osušilo toliko stabala kajsije kao u ovoj 2015. godini. Potom smo imali više od 3 meseca izuzetno visoke temperature. U julu smo imali svega 5 mm padavina. To pokazuje da u voćarstvo više ne možemo ići bez sistema za navodnjavanje. Imali smo i toplu jesen. U novembru je bilo 24,5°C. To je ubrzalo razvoj pupoljaka. To može da bude opasno sledeće godine ako se na početku vegetacije pojave niske temperature kao 2012. Predlažem proizvođačima da odlože rezidbu kod koštičavih vrsta voća, pogotovo kod breskve i kajsije.

Kolikom se ukupnom prinosu voća možemo nadati?

Očekujem preko 1,1 milion tona. Na početku godine sam izjavljivao da je potencijal veći, ali evo desilo se da je kod šljive smanjen rod za 23%, pre svega zbog loših vremenskih uslova tokom oprašivanja i oplodnje.

Kakav je bio ekonomski efekat proizvodnje?

Uglavnom dobar za one koji nisu imali smanjenje prinosa. Bilo je problema u proizvodnji bresaka koje dozrevaju u vreme kada i red heven i onih koji nemaju svoje hladnjače. Velika je razlika u ceni. Čak do 30-40%, ali o tome smo mnogo puta govorili.

Rekli ste da je jagma za kvalitetnim sadnicama. Imamo informacije da se zbog njihovog nedostatka voćarima prodaje svakakav škart. Kako to preduprediti?

To je veliki problem. Srbija to mora brzo rešiti. Osnova za razvoj voćarstva je kvalitetna sadnica. Ima dosta nekvalitetnog sadnog materijala, ima neregistrovanih rasadnika, dosta se izvozi nekvalitetnih sadnica. Može nam se desiti da zatvorimo istočno tržište. Ministarstvo poljoprivrede pod hitno mora da reši tehnologiju proizvodnje sadnog materijala u Srbiji.

Ove godine je kao i mnogo puta bilo puno problema sa sadnicama maline. Vi ste odavno ukazivali na to.

Pre 10 godina sam predlagao da se uradi klonska selekcija kod maline. Mnogo matičnjaka po Srbiji je uništeno 2006. godine. Nismo došli do predosnovnog sadnog materijala. Sad ne možete iz Evrope naći bazni materijal. Nema dovoljno baznih matičnjaka u Srbiji. Treba nam 3 godine da stvorimo predosnovni bazni materijal i da počnemo da rešavamo problem maline. Proizvodnja maline je pala umesto da je rasla. To može da se desi i kod šljive. Dosta sadnica je zaraženo šarkom.

I za kraj, usvaja se budžet i okviru njega agrarni budžet. Da li je voćarska struka konsultovana kada je reč o raspodeli novca?

Mi uopšte nismo konsultovani. Agrarni bužet će biti manji. Ja sam predložio da formiramo bord od tri najača udruženja: pčelara, voćara i povrtara i na taj način počnemo da utičemo na raspodelu novca. Mi smo za podsticajna sredstva, a ne za socijalni program. Učestvovao sam u pisanju strategije voćarstva, a u Ministarstvu poljoprivrede leži odgovor zašto se stalo sa akcionim planovima.


Povezana biljna vrsta

Kajsija

Kajsija

Sinonim: - | Engleski naziv: Apricot | Latinski naziv: Prunus armeniaca L.

Kajsija (Prunus armeniaca L. ili Armeniaca vulgaris L.) potiče iz severoistočne Kine, odakle se proširila dalje u svet. Sta­bla kajsije dospevaju u rod nakon 3 - 4 godine i na... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Voćari Savetovanje Trešnja Višnja Kajsija Zoran Keserović Unapređenje proizvodnje Izbor sortimenata Voćnjaci Monilija Kvalitetna sadnica


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi