Poljoprivrednici kao preduzetnici

• 573
• 25
• 0

Među pedesetak izlagača na dvodnevnom sajmu "start up" kompanija na Zlataru kod Nove Varoši, bilo je i više poljoprivrednih gazdinstava iz južne i jugozapadne Srbije, koja se, zahvaljujući pomoći donatora u nabavci opreme, danas u svojim domaćinstvima uspešno bave proizvodnjom i preradom mleka, voća i povrća za tršište.

Zimnica sa juga na svim kontinentima

Poljoprivrednici, koji su sada preduzetnici, kažu da im je pomoć koju su dobili od države i međunarodnih organizacija puno značila za održivost biznisa.

"Dobila sam nepovratna sredstva za kupovinu šporeta, frižidera, zamrzivača i šerpi, kao i mašinu za mlevenje i posao je krenuo. Danas preduzetnička radnja 'Aleksandar 51', koju sam registrovala prošlog juna, proizvodi kompletnu zimnicu, slani i slatki program i domaće sokove. Svi proizvodi su bez konzervansa i imaju dobru prođu na tržištu", kaže Ljiljana Simonović iz Dubnice kod Vranja.

Pre nego što se otisnula u preduzetničke vode, Lјiljana je poput mnogih iz tog kraja, zimnicu prodavala na pijačnoj tezgi u Vranju i okolnim gradovima. Danas su kupci njene zimnice sa skoro svih kontinenata.

Raznovrsna ponuda zimnice na Ljiljaninom štandu

"Povrće gajimo u pet plastenika i na više od 20 ari povrtnjaka, ali kako to nije dovoljno, dodatne količine kupujemo i od komšija. Sve je više onih koji se bave proizvodnjom zimnice, pa smo, kako bi opstali, morali da na tržište 'izbacimo' i nešto novo. Tako smo na jugu Srbije trenutno jedini koji imaju pasterizovane sokove od nane, koprive i maslačka, slatko od nektarina, ajvar paštetu, boraniju u turšiji", kaže Simonovićeva.

Zimnica kao uspomena na detinjstvo

Na sajmu u hotelu "Panorama" zimnicu je izlagala i Stojanka Otašević (naslovna fotografija), vlasnica preduzetničke radnje "PB domestik" iz Priboja. Otaševići zimnicu prave isljučivo od povrća koje sami proizvedu na imanju u Banji kod Priboja. "Zimnica koja se sprema na tradicionalni način nije jeftina poput one koja se proizodi fabrički, ali i pored toga dobro se prodaje, jer se radi o zdravoj hrani. Sve je više domaćica koje se kod nas snadbevaju za zimu, a kupuju je i naši ljudi koji žive u inostranstvu. Kažu da ih u tuđini podseća na zavičaj, detinjstvo i bakinu kuhinju", kaže Stojanka Otašević.

Nema dobrog sira bez belog kamena

Porodica Dosković iz sela Zvijezd kod Prijepolja ima 120 koza muzara. Pašnjaci na visovima Jabuke, uz državnu među između Srbije i Crne Gore, puni su lekovitih trava i rastinja, pa za sir koji proizvode Doskovići kažu da je i hrana i lek. "Kozarstvom se bavimo desetak godina i upravo su nam u početku ovakvi sajmovi bili od velike pomoć da uspostavimo kontakt sa kupcima. Danas je potražnja veće nego što možemo da proizvedemo", kaže Verica Dosković.

Pored običnog sira u kriškama, porodica Dosković proizvodi i trapist sa belim lukom, majčinom dušicom, kantarionom.

Sajam koji je održan u okviru Poslovnih susreta privrednika iz Vranja, Leskovca, Novog Pazara, Preševa, Bujanovca, Medveđe, Raške, Sjenice, Tutina, Priboja, Prijepolja i Nove Varoši, organizovala je Razvojna agencija Srbije u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj USAID.

Foto: Željko Dulanović