Srbija može da budemo konkurentna, jer imamo prirodne resurse, dugu tradiciju u proizvodnji semena i dobro obučene kadrove i eksperte.
I u konkurenciji finansijski neuporedivo moćnijih multinacionalnih kompanija, domaće semenarske kuće uspevaju da zadrže rejting, a evropske integracije treba iskoristiti za još čvršće pozicioniranje na zahtevnim tržištima, ocenjeno je na seminaru Razvojne mogućnosti semenarstva u Republici Srbiji, koju su organizovali Semenarska asocijacija i Senat privrede Srbije.
Generalna sekretarka Semenarske asocijacije Srbije, dr Svetlana Balešević-Tubić veruje da možemo da budemo konkurentni, jer imamo prirodne resurse, dugu tradiciju u proizvodnji semena i dobro obučene kadrove i eksperte. "Nedostaju nam instutucionalna organizovanost i dobra zakonska regulativa, koja bi unapredila proizvodnju, izvoz i konkurentnost, a uz te perduslove možemo vratiti lidersku poziciju, ne samo u regionu, nego i u Evropi", smatra Balešević-Tubić.
Državni sekertar u Mnistarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović, najavio je do kraja godine novi Zakon o semenu i sadnom materijalu, a uskoro i Zakon o bezbednosti hrane, što bi trebalo da ojača korene srpskog semenarstva.
Osnovno pitanje biće, prema njegovoj oceni, GMO. "Mađarska je pokrenula inicijativu i Ustavom zabranila gajenje GMO. Od početka godine na to imaju pravo sve zemlje EU, što u izradi Zakona o GMO i nama daje vetar u leđa. Pogotovo što ćemo doći u situaciju da od 28 članica, 13 zabranjuje gajenje GMO", objašnjava Golubović, podsećajući na to da je domaće semenratsvo bilo konkurentno Evropi još 80-ih godina prošlog veka, kada su udareni i temelji razvoja. Agroanalitičar Milan Prostran, poručuje da semenarstvo treba da ostane pod velikom nacionalnom pažnjom, jer garantuje neku vrstu ekonomske nezavisnosti u proizvodnji hrane.
Foto: freedigitalphotos.com
Tagovi
