Srbija i Hrvatska: partneri ili konkurenti?

Od stručnih skupova drugog dana 83. Međunarodnog poljoprivrednog sajma najveću pažnju je privukla 2. Regionalna agrobiznis konferencija nazvana "Preko polja do Evrope" na kojoj se razgovaralo o mogućnostima za sardanju privrednika u agro sektoru Srbije i Hrvatske kao i njihovom zajedničkom izlasku na tržište Evropske unije.

Za deceniju i po Hrvatska je u Srbiju uložila više od 700 miliona evra. Od našeg zapadnog komšije godišnje uvozimo robu u vrednosti 150 miliona evra, a u suprotnom smeru završi dobara u vrednosti od 100 miliona evra.

Kompanija Viktoria grupa sa kompanijama iz Hrvatske ima godišnju robnu razmenu u vrednosti 50 miliona evra. Izvršni direktor u Viktorija grupi Nikola Vujačić vidi kompanije iz Hrvatske više kao partnere nego kao konkurenciju. "Naša saradnja sa kompanijama iz Hrvatske ima uporište u ekonomiji i tu saradnju vidim kao dugoročno održivu. Mi imamo set komparativnih prednosti u odnosu na kompanije iz Hrvatske, a ima i obrnutih primera. I Srbija i Hrvatska su izuzetno mala tržišta kada govorite o svetskom tržištu. Prirodno smo upućeni jedni na druge. Očekujem brzu konsolidaciju regionalnog tržišta i da se na kraju slobodno izrazim, mi i Hrvati smo u jednom loncu", kaže Vujičić.

Proizvodnja EU visoko konkurentna i zaštićena

Nisu svi tako veliki optimisti. Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin je ocenio da će put srpske poljoprivrede prema EU biti veoma bolan. "Mi se susrećemo sa visoko konkurentnom i visoko zaštićenom proizvodnjom iz Evropske unije. Ne možete vi staviti zaprežna kola u trku sa mercedesom. Bojim se da u ovom trenutku jesmo u takvoj poziciji. Imamo nezaštićenog poljoprivrednog proizvođača. Kada uđete u tržišnu utakmicu sa jednim proizvođačem koji ima 400-500 evra subvencija po hektaru vi ste hendikepirani", konstatuje Galetin.

Srbija u pregovorima sa EU treba "žuriti polako"

Miroslav Božić je već četiri godine u Viro grupi, inače dugogodišnji pomoćnik ministra poljoprivrede zadužen za vođenje kako sam kaže - poljoprivrednih pregovora. "Moj pregovarački tim je imao 400 ljudi. Uspešno smo to završili i sa velikim zanimanjem pratimo šta se dešava u Srbiji. Ako me pitate za savet možda bi najbolja preporuka bila "žuriti polako". Institucionalna izgradnja se ne sme odlagati za kasnije. Sa druge strane, ne treba žuriti i treba štititi nacionalne interese, dakle štititi ono što je specifično i važno za srpsku poljoprivredu i pronaći pravi balans. Sve ono što se tiče organizacije pregovaračkog procesa, pa izgradnje zakonodavstva, ustanova, na primer Agencije za agrarna plaćanja, akreditacije, sve je to potrebno i nužno da bi u budućnosti kao član mogao koristiti budžetski novac Evropske unije", kaže Božić.

Povezivanjem agrobiznis kompanija do bolje snabdevenosti tržišta

Još uvek aktuelna ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kaže da naše dve zemlje predstavljaju u svetskim razmerama mala tržišta, ali i tržišta sa sličnim potrošačkim karakteristikama. U tom smislu ministarka smatra da povezivanje agrobiznis kompanija omogućava bolju snabdevenost domaćeg tržišta ali i mogućnost za zajednički nastup na trećim tržištima. U tom korpusu je značajno i preuzimanje iskustava Hrvatske u procesu pregovaranja sa EU. "Hrvatsko iskustvo u pregovorima u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja od velike pomoći je Srbiji i njenoj pregovaračkoj grupi imajući u vidu sličnu proizvodnu strukturu i slične mere podrške u predpristupnom periodu. Očekujem da bi u pregovorima sa EU uskoro moglo biti otvoreno poglavlje 11, koje se tiče poljoprivrede, ali za naše ministarstvo bitna su i poglavlja 12 i 13, koja se tiču zdravstvene bezbednosti hrane i ribolova, odnosno poglavlje koje je vezano za zaštitu životne sredine", mišljenja je Bogosavljević - Bošković.

Najveća mogućnost saradnje u ratarstvu i voćarstvu

Ministar poljoprivrede Hrvatske Davor Romić je rekao da su iskustva Hrvatske u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji iz oblasti poljoprivrede izuzetno bitna za Srbiju i njen pristupni proces. "Ideja je da se na Regionalnoj konferenciji razmene iskustva kroz koja je Hrvatska prošla tokom pregovaračkog procesa. Naš put je bio dug, učili smo od starijih članica EU i spremni smo da sada ta iskustva podelimo sa Srbijom. Koliko je za nas značajna saradnja sa Srbijom najrečitije govori podatak da su firme iz Hrvatske u Srbiju uložile više od 700 miliona evra, a sigurno je da ima prostora da ta ulaganja budu i veća" rekao je Romić.

Po njegovim rečima, posebno dobre mogućnosti saradnje dveju država, kada je o poljoprivredi reč, jesu u oblastima ratarstva i voćarstva. Kao primer naveo je proizvodnju malina, gde, kako je rekao, Srbija ima dobra iskustva, i proizvodnju mandarina, u kojoj Hrvatska ostvaruje značajne rezultate.

Na konferenciji se moglo čuti da je IPARD 2 za koji će, valjda, na jesen biti raspisani prvi pozivi, samo "deo agrarnog kolača" i da će po ulasku u EU porodicu novac opredeljen za agrar biti 12 puta veći. Zato bi oni koji se nadaju novcu iz "briselske kase" na vreme trebalo da se pripreme, jer je dug put od ideje do realizacije.