Šta se dobija topljenjem sira sa dodavanjem brašna i soli?

Uprkos kiši, u Svrljigu je minulog vikenda održana 17. Belmužijada, najznačajnija kulturno-zabavna manifestacija u svrljiškom kraju. Povremeni pljuskovi, umnogome su smanjili broj posetilaca, ali oni najuporniji i najverniji kako iz Svrljiga, tako i ostalih mesta poput Niša, Knjaževca i Pirota, nisu odustali od dolaska, tako da su se belmuž pripremao na brojnim štandovima na terenu Sportskog centra "Pastirište".

Svrljižani su, kao i prethodnih godina, ponudili gostima osim belmuža i druge kulinarske specijalitete iz tog kraja, tako da su na štandovima mogle da kupe i pite, "starinski" kolači, med i proizvodi od meda, a prodavali su se i suveniri, narodna nošnja, lekovito bilje, rakije...

Belmuž je svakako bio najtraženiji i najprodavaniji, a domaćini su ga pripremali na licu mesta i strpljivo objašnjavali kako se prirpema taj specijalitet od sira i brašna po kome je Svrljig nadaleko poznat.

Sir mora da bude mlad, ali ne i prevreo

Nebojša Radovanović iz Svrljiga istakao je za Agroklub da je za pripremu belmuža najbitnije da je sir kvalitetan.

"Ranije se koristio ovčiji sir, ali sada tog sira ima veoma malo, tako da se skoro isključivo priprema od kravljeg sira. Mora da bude mlad, nikako prevreo", istakao je Radovanović.

Svrljižanin Goran Velojić kazao je da se ovaj delikates priprema tako što se sir polako topi na tihoj vatri, a kada se potpuno istopi dodaje mu se projno brašno i malo soli.

"Majstorija je u tome da znate koliko brašna da dodate i koliko dugo da ga pržite. Pravilo koga se ja držim je da belmuž bude na vatri sve dok ne počne da se odvaja od posude u kojoj ga pripremam, sve dok ne počne da se 'vrti'", objasnio je Velojić.

Vrlo kaloričan

Belmuž, ali i pite i starinske kolače poput vanilica i breskvica, na ovogodišnjoj manifestaciji nudile su posetiocima sestre Pelivanka Vasić iz Grbavča i Vujadinka Todorović iz Drajinca.

"Učestvujemo svake godine na manifestaciji jer je to prilika da nešto zaradimo. Sve same pripremo od naših namirnica, a sve smo to naučile od naših majki i baba. Ovde se to umeće prenosi sa generacije na generaciju. Belmuž se ovde mnogo dugo pravi, zato je ovde i najuksniji. Ne možete da zamislite slavu bez toga", rekle su Vasić i Todorović.

Vinko Milutinović iz Svrljiga kazao je za Agroklub da u Svrljigu i muškarci i žene znaju da pripremaju taj specijalitet, ali se on ne priprema tako često.

"Obično ga pripremamo za slave ili kada nam dolaze gosti nekim drugim povodom. Poslužuje se isključivo kao predjelo. Vrlo je kaloričan, tako da onaj ko pojede puno belmuža, nakon toga, tokom ručka ili večere ne može maltene ništa drugo da jede", rekao je Milutinović.

Među posetiocima bilo je i onih koji su kazali da ne propuštaju ni jednu Belmužijadu, bez obzira na vremenske prilike, odnosno neprilike.

Stočni fond na umoru

Saša Matejić iz sela Vlahova kazao je da redovno dolazi i voli da jede belmuž, ali da se pita koliko će još moći da se priprema u svrljiškom kraju, jer se stočni fond ubrzano smanjuje.

"U našem selu samo moja majka, ja i još dve porodice čuvamo krave, to je ukupno dvadesetak grla. Mi imamo deset krava, ali ne verujem da ćemo da ih čuvamo posle Nove godine. Nema ekonomske isplativosti i prodaćemo ih klanici", rekao je Matejić.

Prema njegovim rečima, u ovom kraju nema organizovanog otkupa teladi, a ni redovnog otkupa mleka, tako da moraju da prave sir i pavlaku i te proizvode prodaju kafanama u svrljiškom i knjaževačkom kraju.

"Plašim se da će uskoro ovde krave moći samo da se vide na slikama, čak i kada bi se nešto značajno promenilo u toj oblasti. Mladi ljudi su otišli iz sela u potrazi za poslom, nema više ko time da se bavi", istakao je Matejić.

Kao i prethodnih godina i tokom ovogodišnje Belmužijade organizovane su brojne prateće manifestacije poput izbora najukusnijeg belmuža, najukusnih pita, peciva i kolača, izbora najlepše pastirice, pastirskog višeboja, koncerata poznatih muzičkih grupa i kulturno-umetničkih društava.