• Savremena proizvodnja povrća 2016.
  • 04.12.2016. 15:00

Za veću konkuretnost povrtara neophodna skladišta

Lisne buve, bela leptirasta vaš, trpsovi, bakterije iz roda pseudomonads i xantomonas zadavali su povrtarima probleme na polju a niske cene na tržištu.

  • 1.424
  • 334
  • 0

Ako je nešto brend među povrtarima to je sigurno naučno-stručni skup "Savremena proizvodnja povrća" koji se po tradiciji odžava prve subote u decembru. Tako je i ove godine Vojvođansko društvo povrtara ovu manifestaciju organizovalo po 18. put u Master centru Novosadskog sajma.

Ranije, bilo je godina kada je broj posetilaca ove manifestacije bio i više od 1.000 naročito kada je održavana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali s obzirom na ekonomski položaj povrtara ni njih između 400 i 500, koliko ih je učestvovalo na Skupu u Master centru ne može se okarakterisati kao malo.

U okruženju subvencije veće i 10 puta

"Svedoci smo teških ekonomskih prilika, drastično smanjenih penzija i plata pa samim tim i smanjene kupovne moći. Sa druge strane na domaćem tržištu imamo veliku ponudu povrća. Ako je verovati zvaničnoj statistici ove godine smo proizveli blizu dva miliona tona povrća uzimajući u obzir 12 povrstarskih vrsta. Pošto je mala kupovna moć, profesinalni proizvođači imaju problema sa velikom ponudom i niskim cenama. Pitanje je da li će na kraju godine, kad podvuku crtu, biti pozitivni u proizvodnji", rekao je obraćajući se novinarima predsednik Vojvođanskog društva povrtara prof. dr Žarko Ilin.

Ilin kaže da je ova proizvodna godina, kao i neke predhodne, pokazala koliko povrtarima nedostaju skladišni kapaciteti.
"Nedostaju hladnjače u kojima bi povrće čuvali šest ili devet meseci do pristizanja povrća u narednoj godini. Moramo poraditi i na revitalizaciji prerađivačke industrije jer većina njih radi sa 30 do 50 odsto kapaciteta. Ako povrtari nešto i zarade ove godine, pitanje je koliko će moći da investiraju u proširenje proizvodnje. Podrška države poljoprivredi je katastrofalna. Lepo je što imamo podršku za subvencije ali je problem što su izostale investicije. Tako ne možemo biti konkurentni bilo kome. Kada je reč o programu IPARD pitanje je kada ćemo doći do toga. To je relativno mali novac, ali je potrebno da se povrtari obuče za pisanje ovakvih projekata. Država je omanula, jer kasni sa akreditacijom, ali sam optimista kada je reč o stručnjacima iz savetodavnih službi i njihove spremnosti za pisanje projekata", objasnio je Ilin.

Gde ulagati?

Žarko Ilin kaže, da ako se ukaže prilika proizvođači treba da investiraju u skladišta za kratkoročno i dugoročno čuvanje povrća da bi obezbedili kontinuitet u isporuci na domaćem tržištu kao i u izvozu. Kada je reč o ulaganju u prerađivačke kapacitete Ilin savetuje:
"Preporučuje se hladna prerada povrća. Tako prerađeno povrće je daleko najkvalitetnije i zadržavaju se nutritivne karakteristike povrća. Potrebno je da instaliramo više objekata za dehidraciju, odnosno sušenje. Takvi proizvodi imaju svog kupca na tržištu Evropske unije pa i na istočnom tržištu."

Stručna predavanja ispunila očekivanja

Kao i svake godine, predavanja na naučno-stručnom skupu "Savremena proizvodnja povrća" opravdala su očekivanja posetilaca. Govorilo se o novim sistemima proizvodnje i u okviru njih o različitim sistemima đubrenja i plodoreda s aspekta visoke cene đubriva. Posebna pažnja posvećena je problemima koji nastaju pod uticajem klimatskih promena. S naročitom pažnjom posetioci su pratili rezultate ogleda u proizvodnji slatkog krompra - batata, pošto ta povrtarska vrsta na pijacama dostiže cenu i 300 dinara po kilogramu, a Nebojša Novaković je održao i zanimljivo predavanje o ekonomičnosti proizvodnje povrća u ovoj, za povrtare izuzetno teškoj proizvodnoj godini.

"Eksplozija" bolesti i štetočina

Sve evidentnija promena klime dovodi do pojave štetočina u sve većem obimu. Tako se na Skupu intenzivno govorilo o pojavi lisne buve u proizvodnim regionima mrkve. Akcenat je na sprečavanju posledica koje bi se mogle dogoditi kao u slučaju krompirovog moljca. Povrće su još od štetočina ugrožavali tripsovi i bela leptirasta vaš, ali ne bi trebalo zaboraviti ni bakterioze. Prvi deo vegetacije je bio hladan sa obilnim padavinama što je prouzrokovalo pojavu bakterija iz roda Pseudomonads. U drugom delu vegetacije, koje su karakterisale povišene temperature i obilne padavine povrtari su imali poteškoča sa bakterijama iz roda Xantomonas.
Dobro je što se na skupovima povrtara počelo govoriti o kontroli ostataka pesticida i zdravstvenoj bezbednosti povrća jer je to oblast koja se do tančina mora usavršiti ako želimo da naši plodovi budu redovna pojava na stranim tržištima.


Foto prilog


Tagovi

Povrtarstvo Povrće Žarko Ilin Savremena Proizvodnja Povrća


Autor

Đorđe Simović

Više [+]

Dugogodišnji agrarni novinar, objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

U ovakvom mabaru su nekada vranjski poljoprivredni proizvođači skladištili ubrani kukuruz.