• Zlatarska sirijada
  • 29.08.2019. 18:00
  • Zlatiborski okrug, Nova Varoš

Zlatarski sir kvalitet duguje planinskim travama

Punomasni sir od kravljeg mleka glavni je adut u gastronomskoj ponudi novovaroškog kraja, pa se njemu u čast zadnje 23 godina u selu Božetići organizuje Zlatarska sirijada. Ove je za najboljeg proizvođača proglašen Sreten Paunović iz Bukovika.

Foto: Željko Dulanović
  • 77
  • 7
  • 0

Najbolji punomasni sir izložen na 23. Zlatarskoj sirijadi proizveden je u Bukoviku, u domaćinstvu Sretena Paunovića, dok je nagrada za najbolju heljdopitu otišla u Božetiće, Oliveri Popović.

I na ovogodišnjoj smotri proizvođača belog mrsa iz novovaroškog kraja konkurencija je bila jaka. Drugo mesto pripalo je domaćinstvu Obrena Šaponjića iz Komarana, dok je bronzanom medaljom nagrađen sir Miroslava Ćirovića iz Božetića.

Receptura se prenosi s kolena na koleno

Prema oceni stručnog žirija, svih 25 takmičarskih uzoraka na Sirijadi u Božetićima bili su ekstra kvaliteta. Zbog specifičnog ukusa koga duguje lekovitim travama sa planinskih pašnjaka, zlatarski sir je rado viđen na trpezama gurmana. Zaštićenog je geografskog porekla. Pravi se uglavnom od kravljeg mleka, po recepturi koja se prenosi vekovima.

"Planinke veliku pažnju poklanjaju higijeni i kvalitetu sira, pa je iz godine u godinu sve teže među takmičarskim uzorcima odabrati tri najbolja. To posebno raduje jer je zlatarski sir veliki gospodin i traži svaku pažnju. Specifičan je po mnogo čemu. Pravi se još uvek ručno, gladak je na preseku i mazive je strukture, zbog čega se ne mrvi prilikom sečenja. Zri u sopstvenoj salamuri, a vreme zrenja je 40 do 45 dana," kaže predsednica stručnog žirija Marija Nešovanović, tehnolog iz Čačka.

Svih 25 takmičarskih uzoraka na Sirijadi u Božetićima bili su ekstra kvaliteta

Jubilarna deseta nagrada iako božetićki kraj jedva da ima vode za piće

Domaćinstvu Sretena Paunovića ovo je jubilarna deseta nagrada na Zlatarskoj sirijadi. On sa suprugom Vericom i roditeljima Borivojem i Perkom obrađuje 16 hektara imanja, a pripomognu mu i sinovi, školarci Dejan i Bojan.

"U staji trenutno imamo šest krava muzara, bilo bi ih i više da nije problema u vodosnadbevanju. Ceo božetićki kraj je bezvodan i jedva da je ima za piće. Zbog toga smo prinuđeni da svakodnevno cisternama dovozimo vodu sa Uvačkog jezera na Rastokama kako bi napojili stoku. Na letnjoj vrelini treba nam i do tri tone vode, a do jezera je 4,5 kilometara u jednom pravcu. Uzdamo se u obećanje opštinskog rukovodstva da će do iduće Sirijade do žednih sela konačno stići voda sa vrela Trudovačke reke," kaže Sreten (41).
        
Sir koji Paunovići proizvedu jede se širom Evrope. Prodaje se po ceni od 500 dinara za kilogram, uglavnom na preporuku zadovoljnih mušterija.

"Najviše mušterija je iz Beograda, a dosta ga kupuju i naši ljudi koji žive u inostranstvu, uglavnom u Sloveniji, Italiji i Nemačkoj. Proizvodnja sira jeste zahtevan posao, ali od nje može i lepo da se živi, samo ko hoće ozbiljno da radi," kaže Paunović.

Bez kvalitetnog belog mrsa ne bi bilo ni ukusne heljdopite

I Miroslav Ćirović je više puta do sada nagrađivan za kvalitet belog mrsa. Miroslav (89) i supruga mu Miljka (76) žive sami, a njihovo staračko domaćinstvo godišnje proizvede oko 1,5 tona sira.

"Trenutno imamo tri krave. Gajili smo svojevremeno i po desetak muzara, ali nas stigla starost pa se ne može. I ovo krava što sada imamo bilo bi previše da nam oko stoke i imanja ne pomažu sinovi koji žive u Novoj Varoši," kaže Miroslav.

Pita od heljde 

A bez kvalitetnog belog mrsa ne bi bilo ni ukusne heljdopite, koja je uz zlatarski sir glavni adut u gastro-ponudi novovaroškog kraja. Takmičenje u pripremanju heljdopite već godinama je sastavni deo Zlatarske sirijade. I ove u konkurenciji je bilo desetak pita. Drugo mesto osvojila je Vesna Špica iz Draževića, a treće Marijana Botić iz Nove Varoši. 

Heljdopita se inače pravi od brašna heljde, žitarice žutih cvetova i zrna boje peska, koja se uzgaja na planinskim proplancima jugozapadne Srbije. Kako je otporna na bolesti, heljda se ne tretira zaštitnim hemijskim sredstvima zbog čega je sve traženija na tržištu. 

U oktobru počinje izgradnja vodovoda 

Zlatarska sirijda koju Turistička organizacija "Zlatar" po tradiciji organizuje na Veliku Gospojinu kod seoske škole na Borovitoj glavici, i ove godine je bila prilika da se progovori o problemima koji tište meštane. Mesna zajednica Božetići sa sedam sela najveća je u Opštini Nova Varoš. Poznata je po proizvodnji sira i krompira, a na planinskim pašnjacima je više od 10.000 grla krupne stoke, uglavnom mlečnih krava.

U oktobru će konačno početi izgradnja vodovoda kojim će voda sa Trudovačkog vrela stići do žednih sela

"Poljoprivreda je uz turizam glavna poluga razvoja kraja, zbog čega smo ove godine iz opštinskog budžeta izdvojili deset miliona dinara samo na ime podsticaja poljoprivrednim proizvođačima. Ulaže se puno i u seosku infrastrukturu, a sve kako bi se mladi zadržali na selu. Božetićki kraj je ove godine jedno veliko gradilište. U oktobru će konačno početi izgradnja vodovoda kojim će voda sa Trudovačkog vrela stići do žednih sela, dok će u centru biti izgrađena savremena stočna pijaca jer je stara zatvorena pre više od tri decenije. Asfaltiraju se putevi, a radi se i  na rekonstrukciji dotrajale niskonaponske mreža," kaže predsednik Opštine Radosav Vasiljević. 


Foto prilog


Tagovi

Zlatarska sirijada Sir Prerada mleka Takmičenje Pita od heljde Marija Nešovanović Radosav Vasiljević


Autor

Željko Dulanović

Željko Dulanović

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi