• Dulene
  • 31.08.2015. 19:00

Dijasporac obnavlja zapušteno selo!

Mladi dijasporac odlučio je da u selu Dulene, kod Kragujevca, pokrene seoski turizam i na taj način oživi selo, povrati stočarsku proizvodnju i gajenje voća i što je najvažnije, vrati mlade ljude u ovom mesto.

  • 957
  • 161
  • 0

Dejan Milenković je rođen i odrastao u Nemačkoj, ali to mu nije smetalo da ovog leta počne bitku kako bi od rodnog sela svog oca, na obroncima Gledićkih planina, napravio turističku atrakciju.

Kaže Dejan, Dulene će jednog dana biti kragujevački Zlatibor. Ono što ne vide Šumadinci, Dejan koji živi u Bilefildu video je odrastajući u inostranstvu. Entuzijastički pokušava da okupi sve Dulence u akciji, a najviše one koji su se odavno preselili u grad.

Razvoj seoskog turizma povratiće stočarsku proizvodnju

Dejan Milenković
Dejan Milenković

Potencijala za razvoj seoskog turizma, koji bi povratio stočarsku proizvodnju i gajenje voća, ima na pretek. Za početak, Dejan čisti od korova buduće turističke destinacije i sam kupuje table za putokaze. "Ja jesam rođen u Nemačkoj, ali sam svaki raspust provodio u Srbiji. U Nemačkoj sam putem sajta postavljao slike naših predaka. Zvali su me Nemci koji nisu mogli da veruju da je Srbija tako lepa. Naš je problem što ne vidimo šta sve imamo. I kada vidimo, ne znamo da cenimo i promovišemo", kaže Milenković.

"Ako neće država - sami ćemo"

Milenković kaže da u Kragujevcu ima oko 500 "dulenskih kuća" i većina njihovih vlasnika je izgubila posao u fabrikama. Cilj je očistiti selo od korova, urediti igralište, jezero, prilaz Dulenskoj i Crnoj reci, napraviti put do Crnog vrha, koji je najviša tačka u Šumadijskom okrugu. Osnovao je i udruženje sa idejom na da na taj način počne prikupljanje novca za obnovu sela. Otvorio je račun u banci, a pomoću društvenih mreža promoviše svoju akciju za selo. "Ako nema država, ili neće - mi ćemo, ko koliko može", priča ovaj entuzijast.

Hektari pod pašnjacima, šansa za stočarstvo

Panorama sela
Panorama sela

Dulene se nalazi 25 kilometara južno od Kragujevca, na 665 metara nadmorske visine. U selu živi tek 200 meštana, uglavnom u poznim godinama. Njihova prosečna staost je iznad 60 godina. Bez pomoći mlađih ne mogu da obavljaju seoske poslove.

Blizu 600 hektara zemlje u selu zbog planinske konfiguracije je pod livadama i pašnjacima, a trećina, tačnije 180 hektara, je pod voćnjacima i vinogradima. Žitelji uglavnom čuvaju krave i ovce, i od dobijenog mleka prave poznati sir i kajmak, za koji smatraju da bi mogao da bude glavna ponuda u budućem razvoju seoskog turizma.

Ovo selo jedno je od retkih u okrugu gde se još može videti stoka na slobodnoj ispaši. Nekada se u selu gajilo preko hiljadu grla stoke, a danas je taj broj desetkovan. Domaćinstva imaju tek po jednu, najviše dve krave.

"Seoski turizam podstakao bi najpre mlade da se vrate i bave stočarskom proizvodnjom i preradom voća. U Dulenima postoji svega jedno domaćinstvo koje se bavi seoskim turizmom, ali zbog živopisne i netaknute prirode žitelji bi prodajom svoje hrane mogli sasvim solidno da žive. U selu se gaji dosta šljive od koje se pravi rakija i pekmezi, kaže Snežana Milisavljević, direktorka Turističke organizacije u Kragujevcu.

Obezbediti mobilnu telefoniju i internet

Ideju mladog dijasporca okolina nije baš najozbiljnije shvatila, ali bio je uporan i organizovao seoski zbor na temu "Šta ćemo sa Dulenima?"

"Da bih ljudima pokazao da sam ozbiljan, da nisam neki srpski Švaba kome je na odmoru dosadno, kupio sam od svojih para table za obeležavanje imena sela i reke i postavio ih. Raspitao sam se gde je zapelo u vezi zemljišta na kome treba da se gradi crkva i taj problem, koji je trajao dve godine, rešio za dva dana. Onda sam se posvetio rešavanju problema signala mobilne telefonije u centru sela i na rešavanje problema sa internetom. To je u 21. veku neophodno. Zbog toga što u selu nema signala za mobilni, ljudi ne mogu da pozovu stare roditelje, a mladi koji ovde dođu, neće više dolaziti ako ne mogu da telefoniraju i koriste internet, kaže Milenković.

Neki su već zainteresovani za kupovinu vikendica

Dulensko jezero
Zapušteno Dulensko jezero

Do sada je uređeno školsko dvorište, očišćen bunar i napravljen novi santrač. "Prikupljamo sredstva za obnovu sedam kilometara puta od Dulena do Crnog vrha. Za buldožer nam traže 60 evra po satu. Put postoji, ali je loš, a državi i gradu ko zna kada će pasti na pamet da to urade. Putem svog fejsbuk profila postavljam slike prirodnih lepota i znate šta se desilo? Pozvali su me ljudi iz Novog Sada i Požarevca moleći me da im objasnim kako da dođu u Dulene i pogledaju zemlju za vikendicu, priča Dejan.

Domaći kajmak i neprskane šljive

Ubeđen je Dejan da bi u selo i okolinu turisti dolazili da postoji dobar put i promocija. Dulenski Crni vrh nije manje lep nego Zlatibor.

"A znate li kako izgleda kanjon reke Dulenke? To je mesto odakle se Kragujevac snabdevao vodom pre jezera u Gruži. Da li vam je srna nekada pretrčala put dok mirno šetate? Gde ste poslednji put ležali i travi i na nebu gledali sukob dva orla? To ćete doživeti u Dulenu", s entuzijazmom objašnjava Milenković i dodaje da je kajmak iz Dulena bolji je nego zlatiborski, da je bolja i rakija gde se šljiva ne prska. Po okolnim gustim šumama "saplitaće" se turisti na izvore čiste i bistre vode, kakvu neki za života nisu pili i prolaziti kroz guste šume.

"U Nemačkoj gledam kako turizam "cveta" u mestima koja nisu ni upola lepa kao Dulene. Daću sve od sebe da ovde dovedem turiste. Ne zaboravite da sam već dva puta uspeo", napominje Milenković, čovek neverovatne upornosti i energije.


Foto prilog


Tagovi

Dulene Kragujevac Zlatibor Turizam Kajmak Sir Rakija Stočastvo Crni vrh Obnova Dejan Milenković Stočarska proizvodnja Voćarstvo Pašnjaci Vikendice Ispaša Rakija Pekmezi Prodaja hrane Snežana Milisavljević


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!