Dolaze turisti iz celog sveta, ali čoban Perko ne može da nađe ženu

Sa oko od 800 ovaca u stadu, za Ivana Perku iz Rakitna (BiH) leto je radno. On je jedan od sedmorice čobana koji na Blidinju napasaju oko 8.000 ovaca. Radni dan za njih počinje u pet sati ujutro i traje do večeri.  

Bavi se proizvodnjom sira i mesa, zajedno s porodicom koja ostaje u selu gde imaju i krave. Posao koji voliš, kaže nam, ne može biti težak. Ipak, priznaje da se zbog "diplome", kako naziva svoj pastirski štap, ne stiže oženiti.  

"Inače mislim ko ovaj posa' radi teško je malo se oženiti", kaže Perko, a na konstataciju naše reporterke Martine Antelj da to prvi put čuje, dodaje da je to tako.

"Ova diploma moja (pastirski štap, op.a.) mora da se baci da bi se oženio. Ne voli to niko da radi, to je malo težak posao, ali kada se naučiš, to nekako ide...", dodaje ovaj čoban.

Proizvode sir iz mišina, tradicionalni ovčiji. Ove godine plan je proizvesti oko tonu sira i kako kaže, da još toga ima moglo bi se prodati i to sve na Blidinju. Inače, oko 30 tona ovdašnjeg sira proda se u široj regiji Hercegovine.

Dedinim stopama

Osim ovaca, područje je pogodno i za uzgoj goveda. Zna to najbolje vlasnik kompanije "Šišović" Damir Pavković, koji je uz proizvodnju mesa, jedan od najvećih proizvođača mleka u BiH. Porodična firma nastala je 50-tih godina prošlog veka, pokrenuo je njegov deda, koji je dve decenije kasnije postao jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača u državi.

"Mi smo se isključivo bavili proizvodnjom svežeg mesa, to nam je bio prvi, glavni posao, da bi zadnjih 20 godina proizvodnja mleka postala jedna od naših drugih delatnosti, tako da smo zadnjih 15 godina najveći proizvođači svežeg mleka u BiH", ponosno ističe ovaj farmer, na čijoj je farmi u Tomislavgradu oko 1.200 muznih krava, koje proizvedu više od pet miliona litara mleka.

U Glamoču je njihov tov bikova, dok u Rakitnu uzgajaju svinje i jagnjad. Iako su dugo prisutni u proizvodnji, prava priča krenula je s turističkim razvojem ovog područja. 

"Pogotovo u zadnje vreme gastronomski deo, svi objekti koji tu rade snabdevamo ih svežim mesom i sirom", kaže Pavković.  

Na Blidinju 22 meštanina

Park prirode Blidinje je jedinstven prostor u Evropi koji ima više od 250 endemski, subendemskih i reliktnih biljnih vrsta. Ako ga uporedimo s Britanskim ostrvom, to je duplo veći broj. I na to je ponosno svih 22 meštana. Najviše polje hercegovačkog krša pogodno je za ekološki uzgoj raznih poljoprivrednih kultura.

"Najviše se uzgajaju krompiri, šargarepa, cvekla, kupus, tako te kulture koje ovde mogu da uspevaju. Neke ne mogu poput paradajza, paprike i toga, jako teško zbog otežanih vremenski uslova, zbog velikih hladnoća, ali ostale kulture mogu", priča nam jedan od stanovnika ovog područja i turistički vodič Tomislav Zelenika.

I s uzgojem povrća situacija je ista kao u stočarstvu - ovde se proda sve što se uzgoji, kako ugostiteljskim objektima, tako i turistima. A, njih niko ne broji jer nema turističke kancelarije, pa ne postoje zvanične brojke posećenosti, ali se ona procenjuje na više desetina hiljada godišnje. Izgrađeno je oko 800 vikendica, nekoliko motela i restorana. Smeštajni kapaciteti su šest do sedam stotina ležajeva, pa svi koji dođu ne mogu da prespavaju. U letnjoj sezoni vikendima ovde boravi oko dve hiljade ljudi, a zimi i do šest hiljada.

"U samom početku cilj je bio podići zimski turizam, pa je napravljen i ski centar Risovac, poslednjih godina je jako izražena posećenost leti, more je blizu, za sat vremena ste na obali tako da ljudi dolaze frekventno, najviše u osmom mesecu", dodaje Zelenika.

Šansa za lokalce

Razvojem turizma lokalno stanovništvo je dobilo svoju šansu za rad u samom zaštićenom području. Izgradili su sopstvene motele, prodaju svoje proizvode, a sve je više i ideja kojima će obogatiti turističku ponudu. Jedna od njih odnosi se i na Blidinjsko jezero, najveće planinsko jezero u Bosni i Hercegovini. Smešteno je na Dugom polju između planina Čvrsnice i Vrana.

"Sad se jezero planira 'privesti svrsi', znate da je ono zaštićeno, ne smeju da budu motori, ali će biti moguće veslati, iznajmiti kanu, pedalinu, sve ono što ide na ljudski pogon", otkriva nam direktor Parka prirode Blidinje Zdravko Kutle.

Uz to će, nadaju se, da raste i interes za ribolovni turizam. U jezeru obitava endemska riba oštrulja (Aulopyge huegelii), bjelica, klen i alohtona kalifornijska pastrmka. Planova je mnogo, ali, za njihovu realizaciju biće potrebna i podrška s viših nivoa. Ovde očekuju i da će uspeti da zaštite svoje proizvode.

"Šta bi trebalo da Park, zajedno sa proizvođačima ima svoj logo i da svaka ta vreća, bilo čega da je, da bi bila sertifikovana, da se zna da je to tako kako je, ekološki. Ali evo taj trend još nismo postigli", dodaje prvi čovek Parka.

Zbog geomorfoloških osobina, bogatstva biljnog i životinjskog sveta i prelepih predela, Blidinje je pre 28 godina, proglašeno Parkom prirode. Oko dve trećine njegove površine prekriveno je šumom, čija je najznačajnija vrsta belokori bor munika, u svetu poznat i kao "bosanski bor". Plan je da se u vreme njegovog cvetanja ovde organizuje i antialergijska banja.

Posle hajduka stigli gorštaci 

A, do tada u mirisima munike, ali i brojnim izazovima divljine, posetioci mogu da uživaju kroz planinarske avanture u okviru "Highlandera". Priču, koja je najveći planinarski događaj, osmislio je osječki gorštak Igor Mlinarević, i to u najravnijem delu Hrvatske gde je, legende će reći - glavica kupusa najveće brdo. U našu zemlju prenela je porodica Krišto pre četiri godine.

"Originalno 'Highlander' je planinarska avantura, avantura života kako joj mi tepamo, traje pet dana i pređe se cca 100 kilometara", pojašnjava nam organizator "Highlandera" Blidinje Krešimir Krišto.

Uz petodnevni Herkules, postoji i dvodnevni format Orion. Gorštaci se tako s "kućom na leđima", odnosno šatorom, vrećom za spavanje i podloškom, uz hranu koju obezbeđuje organizator, upućuju na kružnu turu u okviru koje spavaju iznad 2.200 metara nadmorske visine, a posećuju pored ostalog i Hajdučka vrata, Crvenjak - najveće ledeničko jezero u BiH te divlji i surovi Vran.

"Često čujem komentare pa ima li medveda, pa šta ako... Ima, naravno da ima, u planini smo u prirodi smo, ali medved se nas boji, medved nas čuje i medved će se skloniti", kaže Antonela, životni i poslovni partner organizatora "Highlandera", dodavši kako nema razloga za strah i brigu jer su tu i pripadnici gorske službe spašavanja, spremni da reaguju u svakom momentu.

"Trenutno za ovu godinu, imam 140 prijavljenih u ta dva formata. Imamo ekipu planinara iz Njujorka, Kanade, Francuske, Italije i naravno iz naše regije Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija i Crna Gora", navodi zadovoljno Krešimir.

Krešimir i Antonela kao organizatori najviše ocene dobijaju za gostoprimstvo i vrhunsku hranu koju sve vreme dostavljaju učesnicima avanture, a na dve kontrolne tačke počaste ih i sa toplim obrokom, uglavnom nekim od domaćih specijaliteta. 

"Palenta, lučenica, sir, kajmak...Četvrti dan je topli obrok, verovatno će to biti pasulj, gulaš i na kraju peti dan kada dođu u cilj tu je domaći roštilj", navodi organizatorka, dodavši kako se uglavnom trude da je sve od domaćih proizvođača.

Porcija smeha u Hajdučkim vrletima

Ako baš i niste ljudi od avanture, onda će vam uz domaću kuhinju svakako prijati i porcija smeha upravo u Hajdučkim vrletima, ugostiteljskom objektu koji ovde dočekuje turiste pune 24 godine. A, kada radite u okruženju gde vlada zakon prirode, onda prekomerna administracija svakako nije dobrodošla. Jurisdikciju nad ovim područjem dugo nije prihvatao ni jedna od tri nadležna kantona, pa je vlasnik sluđen procedurama osnovao svoju republiku.

"Imamo jako puno ministarstava, koja su sva na dobrovoljnoj bazi i ona su sva zanimljiva na primer ministarstvo veštačkih plavuša, ministarstvo za odbranu muškaraca od nasilnih žena, ministarstvo osmeha, ministarstvo za nejasnoće koje služi da nešto što vam nije jasno, da se potrudi da vam bude još nejasnije", nabraja iz Hajdučke vrleti Marija Vukoja. 

Reč je naravno, o marketinškom triku, a iz ove ideje se rodila i manifestacija "Dobro slaži i ostani živ", koja ove godine puni dve decenije postojanja i tradicionalno se održava druge subote u novembru. Dosadašnja takmičenja su pokazala da su najveći lažovi upravo iz Rakitna. Od samog utemeljenja propozicije su jasne:

"Između ostalog one kažu da političarima nije dozvoljeno učestvovanje, iz razloga što je ovo takmičenje na amaterskom nivou, a oni su profesionalci u ome što rade, tako da evo mi to još uvijek držimo amaterski", pojašnjava Marija.

I nadamo se da ste na kraju dobili dovoljno razloga da vaša naredna destinacija bude baš Blidinje. Sve što vam je potrebno je automobil, jer do njega nema linija javnog prevoza. Put do Parka prirode je dostupan iz gradova Posušja, Tomislavgrada i Jablanice. A, kako se naša ekipa provela na Blidinju, pogledajte u video prilogu: