Domaćim životinjama u Silbašu društvo prave crni labudovi, valabi, piton i agama

Najčešći kućni ljubimci su psi i mačke, deca vole i malog belog zeku, zlatne ribice, hrčka, kanarinca, kornjaču, ali svedoci smo da postoje i druge umiljate životinje željne pažnje koje mogu da postanu voljene i mažene, čak iako su sa drugih kontinenata i izgledaju pomalo neobično.

Neobični kučni ljubimci su veliki izazov, ali i odgovornost, s obzirom da im se moraju obezbediti adekvatni uslovi, hrana i zdravstvena nega. Za negu ljubimaca, bili oni domaći ili egzotični, treba izdvojiti vreme i pokloniti im pažnju, a pre kupovine treba se dobro informisati o načinu života, navikama i ishrani.

Na jednom mestu i domaći i egzotični ljubimci

Kristina Gazđik iz Silbaša u svom dvorištu okupila je veoma interesantnu i raznovrsnu družinu, domaće životinje kojima su se pridružile i one sa drugih, dalekih područja.

Nakon deset godina života u Bratislavi, željna seoskog ambijenta, vratila se u Silbaš i u velikom dvorištu stvorila uslove za život različitih životinja. Kako bi deci ispunila želju, nabavila je prvo magarce. Kako se adekvatni uslovi podrazumevaju obezbedila im je zatvoren prostor i tor. Hrani ih dva puta dnevno, a jedu kukuruz, detelinu, tritikale, ali obožavaju i šargarepu, jabuke. Tu su i domaće koze, patuljaste koze, vjetnamska prasad, ovce, jaganjci, konji, poni konji…

"U našem dvorištu je i jedan par crnih labudova, za njih sam napravila malo jezero u kom se voda redovno filtrira i uvek je čista. Nisu krupni, manji su od belih labudova. Jedu granulisanu detelinu, tritikale, vole rendano voće, maslačak, zelenu salatu, a obožavaju i pampas travu", ispričala nam je naša sagovornica i objasnila da je kupila valabija, torbara, bliskog rođaka kengura. 

On je mnogo sitniji, dostiže visinu do jednog metra i ženka obično teži oko 12 kg, a mužjak oko 20 kg. Valabi za razliku od kengura ima kraći životni vek i živi u proseku između 15 i 20 godina. Iako je Australija i Nova Gvineja, kao i ostrva koja se nalaze oko njih "domovina" kengura i njihovih najbližih rođaka valabija, oni se i u ovom silbaškom dvorištu dobro osećaju i snalaze, s obzirom da imaju odlične uslove za život. Imaju zatvoren deo dvorišta sa dosta slame, a u otvorenom delu dovoljno prostora za igru i skakanje. Mogu da skoče pola metra od zemlje.

Druga najveća ptica na svetu i kraljevski pitoni

U dvorištu se šeta i emu, druga najveća ptica na svetu, odmah posle svog bliskog srodnika noja. Neletačice su i imaju meko, braon perje i duge vratove i noge. Kako kaže Kristina, emu voli da se mazi i jede iz ruke. Tu su patke mandarnike, najkrupnije kokoške - brame, golubovi, beli lepezani i grivaši, vodene kornjače i divlje patke.

"Kupila sam dva mužjaka kraljevskog pitona, koji imaju poseban terarijum sa temperaturom koja ne bi trebalo da bude ispod 20 stepeni Celzijusa. Ishrana je prilično jednostavna, hranim ih laboratorijskim miševima i pacovima koji su ovde kod mene u dvorištu i brzo se razmnožavaju", rekla nam je Kristina objašnjavajući kako mlade zmije jedu jednom do dva puta mesečno, a kada su starije - jednom u šest meseci.

Kraljevski piton je relativno staložena i mirna zmija i ukoliko se pravilno hrane telo im postane lepo oblikovano i oblo.

Gušteri, stonoge i kameleoni

Kristina se brine i o jednoj od najpopularnijih vrsta - bradatoj agami, gušteru koji mogu da dostzignu 70 cm. Jedu hranu biljnog i životinjskog porekla, dok su mali, isključivo bube i insekte, a kasnije i rendane jabuke, šargarepu.

I afrička stonoga, koja naraste do 30 cm, kako nam je objasnila Kristina, je biljojed. Njoj je neophodna vlaga, te je prskaju prskalicom, zavlači se u travu, trulo drvo i lišće, a za tarantulu, iz porodice paukova, tvrdi da je veoma pitoma. Ima svoj terarijum, jednom nedeljno jede i potrebno joj je obezbediti bube i crve.

"Mužjak i ženka jemenskog kameleona su veoma zahtevni s obzirom da im treba održavati visoku vlažnost vazduha, a to je moguće postići orošavanjem. Ne piju vodu iz posudice nego skupljaju kapljice posle orošavanja, jedu insekte dugačkim jezikom koji je otprilike koliko i dužina tela", rekla nam je naša sagovornica napominjujući da njeni roditelji, sestra i ona tokom 24 sata brinu o životinjama, a za zdravstvenu negu zadužen je veterinar.

Od hobija do seoskog turizma?

Kristina na kraju kaže da za svaku egzotičnu životinju ima adekvatnu dokumentaciju o nabavci, da voli svoj mali zoo vrt i da ima u planu da ovaj svoj hobi usmeri ka seoskom turizmu.

Kućni ljubimci uče nas o bezuslovnoj ljubavi, poverenju, obavezi, doprinose kvalitetu našeg života i čine nas srećnijim. Zato je obaveza svakog lica da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega. Vlasnik je dužan da im obezbedi uslove za držanje i negu uključujući i blagovremenu pomoć veterinara kada je to potrebno.