Miroslav Milošević iz Srebrenice želi da se nakon završetka strudija vrati u svoje rodno mesto i da razvija seoski turizam. Njegova poruka je da možete biti jako uspešni u svom rodnom mestu, ako imate viziju i cilj - šta vas čini srećnim.
Usled nedostatka posla u rodnom mestu, veliki broj mladih ljudi odlazi u velike gradove. Beograd važi za grad koji nudi najbolje mogućnosti. Mnogi nakon studiranja ostaju ovde, uglavnom radeći poslove za koje se nisu školovali i za koje su malo plaćeni, jer smatraju da u svojim mestima nemaju perspektivu.
Za razliku od njih, naš sagovornik smatra da njegovo rodno selo ima veliki poljoprivredni i turistički potencijal.
Miroslav Miki Milošević (26) iz sela Kalimanići, koje pripada opštini Srebrenica u Republici Srpskoj je apsolvent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Pre studija na PMF-u, završio je Visoku turističku školu u Beogradu i položio stručni ispit za turističkog vodiča, čime je stekao licencu za obavljanje ovog posla na teritoriji Republike Srbije.
Pored studija, on postiže da radi kao turistički vodič i potpredsednik je udruženja Hostelska mreža. Ovaj posao omogućio mu je da putuje svuda po inostranstvu, ali je njegova najveća želja da živi na selu, kada dovoljno zaradi i uloži u svoj biznis.
Njegova porodica koju čine roditelji, sestra i deda održavaju porodično imanje na kojem se bave poljoprivredom i turizmom, a Miki im pomaže kada god je u mogućnosti.
"Mi smo sitni poljoprivredni proizvođači. Među prvima u ovom kraju smo krenuli da se bavimo proizvodnjom maline još 1998. godine. Gajimo razne sorte: heritridž (jesenja berba) oko 1.000 sadnica, miker 1.300 i vilamet oko 3.000 sadnica, koji se nalazi u prvoj godini. Imamo i kupine, oko 200 sadnica. U malim plastenicima gajimo jagode, kornišone, paradajz i papriku", o svojoj poljoprivrednoj proizvodnji govori Miki.
Prema njegovim rečima, lokalni otkupljivači su jako korektni. Posebno su značajne edukacije o gajenju maline, koje se organizuju i na kojima predaju eminentni stručnjaci, a takođe prisutan je i terenska edukacija. U njegovom mestu postoji ukupno pet otkupnih stanica.
Domaće jagode
U ovom selu ima između 50 i 55 kuća, među kojima ima dosta staračkih domaćinstava. Stanovništvo se mahom bavi proizvodnjom maline, jagoda i kupine, ratarstvom, stočarstvom ali i seoskim turizmom. Tokom letnje sezone, mladi su uglavnom u svojim selima.
Naš sagovornik ističe da se jako ponosi svojim domaćinstvom. Smeštajni kapaciteti porodice Milošević su za sada skromni, ali su zadržali autentičan seoski duh.
"Imamo jednu jednokrevetnu i dve dvokrevetne sobe, dva kupatila. Grejanje je na smedrevac. Za naše goste, koji su uglavnom ribolovci, porodice i studenti, mi spremamo hranu. Ideja je da gosti sami ubiru plodove, što se često i dešava. Vole da beru zelje, maline, prave sokove. Jako je lep predeo, zato što se nalazi u kotlini. Ovo je jedno urbano selo pored reke Drine", objašnjava Miroslav.
Ova porodica se od 2010. godine bavi seoskim turizmom. Od italijanske ambasade su dobili pomoć u materijalu, koji su iskoristili kako bi adaptirali sprat. Gosti dolaze po preporuci i uglavnom su iz inostranstva. Početkom septembra prošle godine dolazili su japanski studenti koji su bili smešteni u pet domaćinstava.
Japanci u poseti Srebrenici
U planu je da se jedan deo stare kuće koja datira sa početka 20. veka, a koja je početkom šezdesetih godina prošlog veka preseljena iz starog sela u novo selo, adaptira za potrebe seoskog turizma.
Miroslav u budućem periodu želi da radi na edukaciji lokalnog stanovništva o turizmu i da pokrene lokalni brend:
"Naši mladi ljudi su obrazovani, ali nisu otkrili svoje mogućnosti. Ljudi koji žive u manjim mestima mogu da budu jako uspešni. Svako može da pokrene mali biznis u svom mestu. Imao sam mnogo prilika da odem da radim u inostranstvu, ali mislim da ne treba napustiti ovu zemlju za koje su mnogi dali živote".
Foto: Miroslav Milošević
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Krave ovde čiste drvenom vunom, a posetioci farme spavaju na slami
Svakodnevica jednog seljaka je nečiji san o odmoru - kako do takvih turista?
Kako etno turizam može da oživi selo sa osam stanovnika?
Domaćini Gornjeg Milanovca uče engleski zbog sve većeg broja stranih turista
