Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Vodenica
  • 06.08.2023. 12:00
  • Zaječarski okrug, Jošanica, Sokobanja

Iz kuhinje pravo do vodeničnog kamena iz 1821. godine

Vodenica je, prema starim zapisima izgrađena još 1888. godine, ali Lazići kažu da su u podrumu nedavno pronašli papir u kome je navedeno da je izgrađena i ranije, čak 1821. godine.

Foto: Biljana Ljubisavljević
  • 207
  • 61
  • 0

U selu Jošanica kraj Sokobanje radilo je u prvoj polovini 19. veka čak 37 vodenica potočara, a sada se vodenični kamen okreće jedino još u vodenici čiji su vlasnici Zorica i Danijel Lazić. Danijel sa ponosom ističe da je on četvrta generacija vodeničara u porodici Lazić.

"Radio je prvo moj pradeda, pa deda Dragan, onda otac i sada ja. Reč je o zanatu koji se uči, ne može neko ko se nikada ranije time nije bavio da uđe u vodenicu i da radi. Postoje stvari koje moraju da se znaju, a ja sam ih naučio od svog oca, a on od svog", izjavio je naš sagovornik, po zanimanju poljoprivredni inženjer.

Vodenica je, prema starim zapisima izgrađena još 1888. godine, ali Lazići kažu da su u podrumu nedavno pronašli papir u kome je navedeno da je izgrađena i ranije, čak 1821. godine.

Malo šta se promenilo

Danijel je kazao da je u vodenici koja se nalazi u njihovoj kući, i u koju oni ulaze pravo iz kuhinje, i danas mnogo toga kao kada je izgrađena. Isti je vodenični kamen, drveno zvono na vratima kojim se doziva vodeničar, mučjak od drveta gde pada brašno, drvene posude za zahvatanje brašna...

Posude iz onog vremena

"Meljemo kukuruz, pšenicu i raž, uglavnom te tri žitarice. Kvalitet brašna koji se dobija mlevenjem u vodenici potočari ne može da se uporedi sa onim koji se melje u električnim mlinovima. Ovde se brašno dobija od celog zrna, svi hranljivi sastojci su tu. Brašno je hladno kada izlazi ispod vodeničnog kamena, jer se on sporo okreće i ne izgori hraniljive sastojke kao što to radi električni mlin."

Prema Lazićevim rečima, njegova namera je da, sve dok bude mogao, u vodenici melje žito na isti način kao što su to činili njegovi preci.

"Osamdesetih godina, još je moj otac bio živ došao je čovek i ponudio nam da pored vodeničnih kamena postavimo i električni mlin, kako bi povećali količine koje možemo da sameljemo. Pokazao nam je kako radi, ali kada je otac uzeo to brašno u ruke, izvinio se čoveku i rekao da mi taj mlin nećemo. Zamolio me da, dok je on živ, nikada sličan mlin ne uđe u vodenicu. Do današnjeg dana tako je i bilo, a biće i ubuduće", istakao je Danijel.

Najteži posao - kovanje kamena

Naš sagovornik je kazao da vodenica mora da se redovno održava, ne može samo da se uđe i sipa kukuruz ili pšenica za mlevenje.

"Najbitnije je da se održava dotok vode, jer bez vode vodenični kamen ne može da se okreće. Mi održavamo oko 600 metara kanala koji vodi do vodenice. Na žalost, prethodne godine su bile sušne, pa se dešavalo da tokom jula i avgusta u kanalu nije bilo dovoljno vode da bi se kamen okretao."

Vodenica mora da se održava

Prema njegovim rečima, najteži posao u vodenici, teži i od mlevenja vagona kukura ili pšenice, je kovanje vodeničnog kamena. Kovanje ili nakivanje kamena, dodao je, nužno je nakon što se samelje kukuruz koji nije bio potpuno suv.

"Takav kurkuruz se zalepi za vodenični kamen i ispuni sve neravnine koje ima. Kamen onda samo klizi, ne melje. Moram da ga skinem, očistim metalnom četkom i potom ga iskujem čekićem. To je izuzetno naporan posao jer je kamen izuzetno težak", objasnio je Danijel.

Veća tražnja za vodeničarskim brašnom

On je kazao da je jedno vreme, kada su električni mlinovi preovladali, skoro potpuno zamrla tražnja za brašnom iz "starinskih" vodenica. Međutim, poslednjih godina, kako se pažnja sve više pridaje zdravoj hrani, sve je veće i veće interesovanje.

"Nama su se javljali ljudi iz Beograda i tražili da im mesečno isporučujemo po tonu brašna. Naravno da tako nešto ne možemo da radimo. Niti imamo toliko žita, niti vodenica može toliko da mesečno samelje. Sameljemo po jedan džak kukuruza, pšenice, da imamo brašno kad neko naiđe, ali ne radimo komercijalnu prodaju."

Imati vodenicu značilo je bogatstvo, kaže Zorica

Njegova supruga Zorica rekla je da su Danijelovi preci zahvaljujući vodenici bili svojevremeno jedna od najimućnijih porodica u čitavom kraju.

"Izgradili su najveću kuću u selu, imali su veliko imanje, fijaker. Kada je 60-tih godina banja u Jošanici zaživela, oni su prvi u selu počeli da primaju goste i bave se seoskim turizmom. Međutim, 90-tih godina prošlog veka u vreme krize i sankcija banja je počela da stagnira pa je i broj gostiju opao", izjavila je Zorica.

Banja se zatvorila - manje gostiju

Prema njenim rečima, Danijel i ona su počeli da se bave seoskim turizmom, a Danijel je počeo da radi kao vodeničar, kada su ostali bez posla u društvenim firmama u Sokobanji.

"Nemamo mnogo gostiju od kako je 2014. godine lečilište u banji zatvoreno. Kada bi ponovo bilo otvoreno Jošanica bi ponovo sigurno vrvela od ljudi. Ovako dođe po neko kod nas da vidi vodenicu i kupi brašno, retko ko odseda, da bude na pansionu", kazala je Zorica.

Da li će se nastaviti porodična tradicija?

Danijel i Zorica imaju dve ćerke koje su se udate i ne žive u Jošanici, ali se nadaju da će neko od njihovih potomaka nastaviti porodičnu tradiciju i naučiti vodeničarski posao.


Foto prilog


Tagovi

Vodenica Jošanica Danijel Lazić Zorica Lazić Vedenični kamen Brašno sa vodenice Poslednja vodenica Drvene posude


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

STIDLJIVKO #RuralFoto #životinje