Jahači na duge staze u Šumadiji

• 1.421
• 93
• 0

Jahači na duge staze na svom putu od Grčke do Nemačke, dugom 3.500 kilometara, uoči ovog vikenda prošli su svoju rutu kroz Šumadiju.

Oni su jedinstveni karavan u svetu, koga ne zanimaju gradovi, već samo staze u šumama, planine, kolibe i skrovita mesta gde mogu da zanoće. Državne granice prolaze na konjima, a pasoše drže u sedlima.

Ruta u čast Švajcarca, koji je jahao 16.000 kilometara

Četvoro jahača iz inostranstva pošli su iz Atine 9. aprila. Krajnji cilj im je Kasel. Ovaj poduhvat izvode u čast istorijskog putovanja Švajcarca Emi Feliks Čifelija, koji je 1925. godine na svom konju putovao od Buenos Arijesa do Vašingtona, gde je stigao posle tri godine putovanja i 16.000 pređenih kilometara na konju rase Kriolo.

Zahvaljujući ovom poduhvatu Švajcarca, koji je proglašen nacionalnim herojem Argentine, Srbija i njena netaknuta priroda kroz 760 kilometara, koliko će jahati u našoj zemlji, naći će se u izveštajima svetskih medija koji prate ove avanturiste.

Jahanje na kriolu - argentinskoj autohtonoj rasi

Profesionalni jahač na duge staze Peter Van der Gugten bio je na čelu karavana i uz povike "Vamos, vamos", projahao je Kamenicom, selom kod Kragujevca. Nekada je bio procenitelj štete u osiguravajućem društvu u Švajcarskoj, a onda je odlučio da promeni život.

Jahanje na duge staze je elitistički turizam

"Dnevno pređemo po 40 kilometara. Konji ne mogu više da izdrže. A i sledimo filozofiju Rekenske povelje, koja se zalaže za slobodno i odgovorno jahanje i vodi računa o dobrobiti životinja. Po brdskim planinskim stazama krenuli smo sa autohtonom argentinskom rasom kriolo. Ceo život se bavim jahanjem, ali ovakve predele nisam odavno video. A prošao sam zaista mnogo zemalja. Vi ste zaista srećni ljudi. Prava je šteta što se više u svetu ne zna za vas. Prvi put sam i čuo izraz Šumadija", kaže Peter.

"Znate kako je u Srbiji. Uđemo u selo i kažemo domaćinima ko smo i šta smo i pitamo da li možemo negde da smestimo konje i prespavamo u njihovom dvorištu ili pod tremom. Oni odmah iznose rakiju, kafu, meze. Čude se ko još danas putuje na konju. Ali ima i onih kojima je drago zbog toga, pogotovu stariji i deca. Ovi stranci su, malo je reći, oduševljeni terenima. Što su tereni nepristupačniji i predeli netaknutiji, njihova radost je veća. Vidi se da uživaju. Kažu mi da i ja trava za konje drugačija, imaju više snage za put. S druge strane se čude zašto ovaj potencijal koji imamo nije iskorišćen, zašto ne razvijamo seoski turizam u punom obliku".

Jeli čorbu od lišća lipe i kupine - za oproštaj ipak jagnjetina

Jahači na duge staze će kroz Srbiju putovati otprilike do kraja maja. Plan je da u Kasel stignu krajem jula. Njihovo putovanje prate tri novinarske ekipe. Nakon toga reportaže će biti emitovane na nacionalnim nemačkim i švajcarskim medijima. A Srbija će se upravo u tim televizijskim i štampanim medijima naći kao destinacija, o kojoj će se pričati.

I za kraj kuriozitet. U Šumadiji su se susreli sa gostoprimstvom, ali i sa pravim preživljavanjem u prirodi. Igorov prijatelj Ljubiša bio je svojevrsni kuvar ovom karavanu, pa su se u planinama hranili samoniklim biljem i gljivama.

"Kuvao sam im čorbu od 20 travki koje smo nalazili u šumi. Od sastojaka iz prodavnice poneli smo samo so. Njihov favorit je čorba od lišća lipe i kupine. Mnogi stranci koji dolaze ovde su vegetarijanci, ali ovi se nisu izjašnjavali, pa smo kao za poslednji dan boravka u Šumadiji pripremili jagnjetinu ispod sača. Očekujem samo pohvale od njih", kaže Ljubiša.

Foto: Biljana Nenković