• Etno park
  • 21.11.2018. 18:30

Kamena Gora: Etno oaza ispod Crnog vrha

Miloš Cmiljanović je sam sa svojih deset prstiju sagradio etno park, jedinstven po mnogo čemu. Sve je u skladu sa prirodom, a mesta ima za letnji boravak 10-15 gostiju.

Foto: Memnuna Cmiljanović
  • 248
  • 64
  • 1

Ispod Crnog vrha na Kamenoj Gori kod Prijepolja sagrađen je privatni etno park, jedistven po mnogo čemu. Podiže ga Miloš Cmiljanović, sam sa svojih deset prstiju, "gurajući" svoju "priču", u želji da ovde, na najlepšem delu planine napravi raj za istinske zaljubljenike u prirodu.
 
Iza visoke drvene ograde smestilo se nekoliko drvenih objekata različite namene. Tu su i natkrivene ljuljaške, prostor "za merak" sa "foteljama" od velikih trupaca u kome se može roštiljati, okrenuti ražanj ili namestiti sač. Posebna atrakcija su drvene stepenice iz jednog komada, napravljene od debla dugog oko 15 metara, kao i česma sa drvenim koritom u senci četinara. U okviru etno sela je malinjak sa skoro 3.000 sadnica, podignut samo zbog gostiju.

Za sada moguć samo boravak leti

Izgradnju etno parka Cmiljanović je započeo pre osam godina, a radovi još uvek traju.

"Moja obrada drveta je sirova, sa što manje rada na njemu, kako bi drvo zadržalo svoj prirodni izgled, a objekti se što više uklopili u okolinu. Bez blanjanja, lakiranja i bajcovanja drveta, jer želim da ovo selo bude jedinstveno, autentično. Priveo sam kraju građevinske radove, ali ima još dosta posla na njihovom unutrašnjem uređenju. Za sada ovde ima uslova jedino za letnji boravak, a mogu da ugostim 10 do 15 zaljubljenika u prirodu. Da bih primao goste i zimi, treba još dosta rada, pre svega da rešim pitanje grejanja", priča Cmiljanović.

U budućnosti će u etno parku možda biti i životinja

U ovu etno oazu, daleko od civilizacije, već su počeli da pristižu i prvi gosti, a za sada su to uglavnom Cmiljanovićevi prijatelji i poznanici. Etno park podignut na planinskom proplanku u moru četinara letos je bio domaćin i prvog familijarnog okupljanja članove bratstva Cmiljanović koji su se pre dva veka doselili na Kamenu Goru iz Ozrenića kod Nikšića.

"Krajnji cilj mi je da u ovom bespuću napravim prostor za istinske zaljubljenike u netaknutu prirodu. To će biti i raj za decu. Moji unučići prosto uživaju prilikom svakog boravka ovde, pa se nosim mišlju da zbog najmlađih gostiju naselim i neke životinje. Nije mi namera da se ovajdim od ovog posla, a neće biti ni šteta ako ne povratim uloženo", kaže Cmiljanović.

Put će nasuti sam, a za struju će mu pomoći sunce

Do etno parka u zaseoku Sadi nema valjanog prilaznog puta. Nema ni struje, ali će i to, kaže njegov vlasnik, doći na red.

"Ne treba mi asfalt, jer može samo da pokvari priču i naruši prirodu, a sa modernizacijom dolaze i mnoge druge negativne stvari. Put ću nasuti sam, a problem struje rešiću uz pomoć sunčeve energije i panel ploča. Od samog početka sve ovo radim za svoju dušu i svoje pare. Nisam do sada tražio ničiju pomoć. Još nikome nisam dopustio da ovde zakuca ekser, a zakucao sam eksera za punu prikolicu. Ponekad radim čitav dan i još nikada se nisam požalio na umor", ističe Cmiljanović.

Samouki majstor za obradu drveta

Miloš Cmiljanović je samouki majstor za obradu drveta. Poznaje sve tajne šume. Zna kako da uzme od prirode a da joj ne nanese štetu, šta joj treba dati i kako je čuvati.  Tokom života bavio se mnogim poslovima. U mladosti je radio kao drvoseča na granici Crne Gore sa Albanijom, pa bio baštovan u vojnom odmaralištu u Kuparima. Dugo vremena je proveo radeći i na formiranju vojvođanske turističke destinacije u Crepaji. Tu je prvi put i sagradio drvenu kuću, mada pre toga nije imao nikakvog  graditeljskog iskustva. Kada se sa suprugom i četvoro dece vratio u zavičaj, zaposlio se u pogonu Tekstilnog kombinata u Kamenoj Gori. Pošto se smutnih devedesetih preduzeće raspalo, opet je krenuo u šumu. Formio je svoju firmu i za potrebe Šumskog gazdinstva sekao građu i ogrevno drvo, a bavio se i otkupom pečurke. Kada je porodica finansijski ojačala i "stala na noge", krenuo je da u delo sprovedi ideje koje je dugo "brusio" u sebi.
 
"Kada sam krenuo da podižem etno park, imao sam veliki otpor ukućana. Imalo je još dosta da se ulaže u porodičnu kuću u Kašicama, pa su mi zamerali da zaludno trošim vreme i pare. Ali danas svi vole da dođu ovde i uživaju u mirisu smole i poljskog cveća, šapatu vetra i šume. Posebno se dolasku raduju unučići, što mi je najveća satisfakcija", otkriva Cmiljanović.


Foto prilog


Tagovi

Miloš Cmiljanović Kamena gora Etno park


Autor

Željko Dulanović

Željko Dulanović

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi