Kuća čuvenog dirigenta gosti strance podno Rudnika

Ko bi rekao da seoski turizam može da pomogne u očuvanju uspomene na dirigenta koji je nastupao u poznatim koncertnim salama? Bilo je potrebno malo sreće, ali dosta rada, truda i doslednosti, baš kao i u stvaranju vrhunske muzike. Svako seosko domaćinstvo koje se bavi turizmom ima svoju originalnu priču, ali ova počinje sa violinskim ključem i seže do Milanske opere. 

Melodija nedaleko od Gornjeg MIlanovca

Ivan Ivanović je nekada bio fudbaler. Igrao je u Kragujevcu i Nišu, ali u jednom trenutku morao je da prekine profesionalnu karijeru. Njegova supruga Žiža, laborant po struci, radila je u Sloveniji i Srbiji, ali je ostala bez posla. Nekako u to vreme ponuđeno im je da preuzmu kuću Ivanovog strica u njegovom rodnom selu Grabovice. Selo je nedaleko od Gornjeg Milanovca, sa prelepim vidicima na Rudnik.

"Naime, ovu kuću je stric u tajnosti gradio za svoju suprugu, želeći da je iznenadi za godišnjicu braka. Vilu je, što je za njega bilo i logično, nazvao Melodija. Mi smo je nekoliko godina kasnije otkupili  od strine i počeli da razmišljamo čime bismo mogli da se bavimo. Došli smo na ideju da to bude seoski turizam, s obzirom na to da smo uradili minimalne intervencije u kući, a okolo nas je svuda bila priroda", kaže Ivan.

Stričev violinski ključ otvorio vrata

Njegova supruga Žiža kaže da je ključ njihovog uspeha stigao preko violinskog ključa. Ona je počela da sprema hranu i zimnicu, pravi suvenire i uz mnogo strpljenja i edukacija, posao je počeo da se penje ka visokom C.

"Organizovali smo ovde etno-fitnes, a to vam nije ništa drugo nego igranje u kolu. Imamo u ponudi i meditaciju u vajatu i doručak u prirodi. Osnova svega je opuštena atmosfera, dobra hrana i  ljubaznost. Pronašli su nas i stranci kojima zastaje dah od prirodnih lepota, pa su njihov komentari u Knjizi utisaka prepuni oduševljenja. A onda na red dolazi kvalitetna i zanimljiva hrana. Spremamo klasične specijalitete, ali volim i da eksperimentišem. Tako se na stolu nađe i varivo od tikvica i šumskih pečuraka, paprike punjene krompirom ili čorba od pralizuka", kaže Žiža.

Voće i povrće koje služe gostima Ivanovići sami uzgajaju. Podrazumeva se da ništa od toga nije prskano pesticidima. Zato je i zimnica dobrog kvaliteta i čeka goste na krcatim policama. Ivanovići su zadržali etno stil koji je voleo i stric Milivoj, te u dvorištu nema ništa od plastike.

Jedan zid u trpezariji namenjen je upravo očuvanju uspomene na dirigenta, koji je ostao upamćen i po tome što nije imao svoju, ali je voleo svu decu iz kraja i pomagao im. 

Ko je bio Milivoj Ivanović?

Ovaj dirigent je iz Grabovice otišao u Beograd na studije violine. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji i postao poznat i priznat u svetu klasične muzike. Kritičari su ga okarakterisali kao veštog i temperamentnog umetnika. Bio je dirigent i rukovodilac orkestra KUD-a Abrašević, dirigent Radio stanice u Beogradu, vodio je veliki broj radio emisija. Pohvaljivan je kao šef Simfonijskog orkestra Radio Beograda. Od 1958. godine bio je profesor Muzičke škole u Zemunu, a nastupao je i u Austriji, Finskoj, Milanu. Na festivalu u Italiji dobio je zlatnu umetničku medalju. Bio je saradnik brojnih stručnih časopisa, muzički urednik izdavačkog preduzeća ’Prosveta, planer programa umetničkog ansambla Doma JNA u Beogradu.

Danas, u kući u njegovom rodnom selu, čuje se smeh. Ivan i Žiža čuvaju istoriju kuće, dok u njoj svoj mir nalaze stranci iz čitavog sveta, gosteći se zdravom hranom sa Rudnika. I to sve zahvaljujući - seoskom turizmu.