Laćaračko prelo humanitarnog karaktera

Da se na selu može lepo živeti, bezbroj je primera. Imaju poljoprivrednici dovoljno vremena i za radove na njivi, ali i za druženja. Žene posebno. Osmislile su razne manifestacije, koje ih na kratko odvoje od kućnih poslova, iako su u vezi sa onim što svakodnevno rade. Počele su da se bave i humanitarnom radom. Kažu, lepo je pomagati drugima i podeliti ono što imaju. Takve su i članice etno udruženja Đurđevak iz Laćarka.

Organizovale su još jedno tradicionalno prelo i okupile članice osam udruženja.  Lepa prilika za druženje, ali i takmičenje, jer ovakva prela imaju i takmičarski karakter. Heklalo se, vezlo, štrikalo, prela se vuna, a pravili su se slani i slatki kolači.

"Naše prelo je već postalo tradicija. Iz godine u godinu imamo sve više gostiju i sve više zainteresovanih za takmičenje. Želja nam je da otrgnemo od zaborava  sve ono što je nas nekada činilo srećnim. Odrastali smo uz naše bake i majke, koje su same prele vunu i štrikale. Prodavale su svoje radove, kako bi imale novac za kuću. Mi danas pomažemo onima kojima je pomoć potrebna. Lepo je videti sve nas na jednom mestu", kaže Đurđica Živković Milićević, predsednica etno udruženja.

Znanje, veština i humanost na delu

Vredne ruke seoskih žena isplele su čarape, prsluke, heklali su se stolnjaci, a pokazale su i svoje umeće u spravljanju starinskih kolača, koji su za mnoge nepobedivi. Nema ništa lepše od štrudle sa makom ili orasima. Vanilice su poznate nadaleko, a još ako se prave sa svinjskom mašću, nema im ravnih. Slatke i slane kifle, sarma i tradicionalni sremski specijaliteti, poput kobasica, kulena, slanine i šunke morali su da se probaju na laćaračkom prelu.

Ipak u prvom planu su bili ručni radovi. U takmičenju u štrikanju najbolja je bila Gospava Raković iz Laćarka, drugo mesto osvojila je Ruža Stevančev iz Ležimira a treće Ljiljana Borkovac iz Dobrinaca. Žene iz Jamene su imale najukusnije slatke kolače, a nagrada za slane otišla je ženama iz Ilinaca. Ipak, učesnice kažu da nagrade nisu važne.

“Nama je želja da se družimo i da sačuvamo našu tradiciju. Svako udruženje ima neku svoju manifestaciju po kojoj je već i prepoznato. I svako udruženje se bavi humanitarnim radom, što je veoma važno. Mi smo prošle godine odnele pakete sa odećom, obućom i hranom deci u Domu u Veterniku, a ove godine idemo u Dečije selo u Sremsku Kamenicu. Ne bi naša druženja imala smisla da nije humanitarnog rada. Mi na selu imamo dovoljno hrane i svega ostalog, pa je lepo to podeliti sa drugima”, dodaje Đurđica. 

Pored ukusne sremačke hrane i dobrog vina, tamburaši su bili neizostavni. Sve je lepše uz muziku, kažu Sremice, koje su se odmah nakon prela vratile svojim svakodnevnim poslovima. Uskoro će u plastenike, bašte i na njivu. I to sa istom voljom kao na prelo.