• Narodno graditeljstvo
  • 25.06.2017. 17:00

Nema brvnare bez zrelog drveta

U selima jugozapadne Srbije sve više je brvnara za stanovanje, a gorštaci savetuju da se čamova i borova građa seče u zimu kada drvo miruje, a suši prirodno, u vitlovima, na kiši, vetru i suncu.

Foto: Željko Dulanović
  • 4.963
  • 708
  • 0

U selima jugozapadne Srbije brvnare su opet u modi, a osim za stanovanje sve više se grade i za turiste. Od brvana se podižu i bogomolje, a ovih dana jedna je nikla i na visovima Murtenice kod Nove Varoši. U nju je ugrađeno više od 150 kubika građe od crnog bora starog preko dva i po veka.

U zaseocima razbacanim po planinskim vrletima na desetinu je starih brvnara, od kojih su neke građene i krajem 19. veka, a i danas se koriste za stanovanje.

Poštovanje predaka i tradicije

Gorštaci kažu da nema dobre i dugovečne brvnare, ukoliko se ne poštuje nauk predaka i tradicija u gradnji. Zbog toga i savetuju da se čamova i borova građa seče u zimu kada drvo miruje, a suši prirodno, u vitlovima, na kiši, vetru i suncu.

"Brvnare jesu skuplje za gradnju, ali su prijatnije za odmor i mogu imati isti vek trajanja kao zidani objekti, ukoliko se prilikom gradnje ispoštuje vekovno iskustvo graditelja sa ovih prostora, a brvna premažu katranom od istopljene borove smole, koji se i kod nas na Murtenici nekada pekao", kaže drvoseča u penziji Neđo Grujičić iz Draglice kod Nove Varoši.

Brvna su dugovečna ako se u gradnji poštuje tradicija predaka

Najbolja je građa, kažu, iz dozemaka crnog bora starih par vekova, kakvih je na žalost sve manje u šumama Starog Vlaha. Dozemci su prvi trupci bora i najkvalitetniji i smolom najbogatiji deo stabla, a brvna su im sami luč i traju za večnost.

"Ništa zdravije od drveta i nema sna kao u kući od borovine, kada zamiriše luč. Brvna se slažu i nema pukotina, pa ne treba nikakva izolacija kao kod zidanih kuća. Brvna su zimi topla, leti hladna i prijatna za spavanje, a na luč neće moljci i drugi insekti. Znali su naši dedovi šta rade i grade, pa su neki doživeli i preko sto godina", veruje Grujičić.

Ekspanzija gradnje drvetom

Na obalama Zlatarskog, Uvačkog i Radoinjskog jezera u kanjonu Uvca, kao i na obroncima Zlatara, Murtenice, Javora, Jadovnika i ostalih starovlaških planina poslednjih godina niklo je na desetinu stambenih objekata, građenih ovim, do skora, zaboravljenim građevinskim materijalom. Zbog ekspanzije njihove gradnje, na ceni su sve više i iskusni majstori drvodeljci, veštih ruku. Oni međutim, neimarima i vikendašima često zameraju, što prilikom gradnje ne poštuju narodni kalendar seče građe i što se previše uzdaju u hemiju i zaštitna sredstva. "Stari ljudi su uvek govorili da nema brvnare bez zrelog drveta, a narodno iskustvo potvrđuje da je tvrda i dugotrajna jedino građa odsečena tokom punog meseca i zime, kada miruje vegetacija. U želji da što pre okončaju radove, mnogi na žalost zanemaruju ovaj nauk predaka, pa umesto brvnara koje mogu da nadžive vekove, dobijaju kuće i vikendice čije zidove već nakon desetak godina počinje da najeda crvotočina", kaže drvorezbar Toma Obućina iz sela Buković u kanjonu Uvca.

Stare po 100 godina, a još služe ua stanovanje

Ne zanemarivati nepisana pravila!

Zbog komercijalizacije posla poslednjih decenija, omorike i smrče obaraju se svih 12 meseci u godini. Takva građa je, međutim, slabijeg kvaliteta i mnogo je lakše i brže napada žižak. "Ranije su ljudi više poštovali nepisana pravila seče i nisu dali da se drvo za tešljeraj i kuću obara pre 8. novembra i Dmitrovdana, niti nakon dana posvećenog Svetom Trifunu , koji se praznuje 14. februara. Zbog toga u ovdašnjim selima ima dosta dobro očuvanih kuća brvnara, ambara i mlekara, koje su stare i preko sto godina, a izgledaju kao da su juče građene. Izdržali su teret godina, jer su majstori poštovali tradiciju prilikom gradnje, a od drvenih štetočina brvna čuvali katranom", kaže Milan Janković iz Rasnice na padinama Murtenice.

Foto: Željko Dulanović


Tagovi

Brvnara Crni bor Murtenica Nova Varoš Stari Vlah Zlatar Murtenica Javor Jadovnik Uvac


Autor

Željko Dulanović

Željko Dulanović

Diplomirao na FPN. Tokom tri decenije koliko je u novinarstvu, bio je dopisnik mnogih nacionalnih medija. Omiljene teme su mu iz života meštana planinskih sela, a duboko veruje da nema raja bez zavičaja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi