• Seoski turizam
  • 13.09.2019. 18:00
  • Pčinjski okrug, Vranje

Nenad Ordić državni posao zamenio seoskim turizmom

Razumevanje da napusti državni posao i počne da se bavi seoskim turizmom Nenad Ordić, u početku, nije imao ni od svoje porodice.

Foto: Gordana Nastić
  • 1.779
  • 1.037
  • 0

Kada je Vranjanac Nenad Ordić odlučio da napusti posao pravnika u jednom od ovdašnjih državnih preduzeća i krene da se bavi seoskim turizmom mnogi su mu u startu rekli da je napravio loš potez. Razumevanje za ono što je naumio da uradi nije imala ni njegova porodica tako da se u ovu "avanturu" upustio potpuno sam.
Na počeku, osim nešto kapitala i ideje da napravi etno-selo u Preobraženju koje se nalazi na 550 metara nadmorske visine i koje je udaljeno devet kilometara od Vranja, a gde su njegovi roditelji davno kupili kuću, nije imao ništa drugo.

Selo dušu dalo za seoski turizam

Da je ovo mesto dušu dalo za seoski turizam shvatio je onog trenutka kada je kročio u njega. A kada je udahnuo svež planinski vazduh pomešan sa mirisom bukove i bagremove šume, rekao je sebi "To je to!". Bio je ubeđen da će u ovo selo, gde je priroda ostala gotovo netaknuta, doći mnogi gostiju koji žele da odmore dušu od stresnog, gradskog života.

"Ovo selo ima i bogatu istoriju. Nekada je bilo sedište sreza i u njemu se nalazila i žandarmerija. Njegovi meštani imali su i svoju karakterističnu nošnju. Bila je jedinstvena u ovom kraju i niko od meštana susednih sela nije bio obučen kao oni. Ono je bilo poznato i po prizetkovcima, jer su devojke posle udaje svoje muževe dovodile u očevu kuću," priča Nenad.

Nažalost, i ovo selo se poput mnogih brdskih sela u vranjskom kraju nalazi pred gašenjem. Mladi ljudi su u potrazi za boljim životom svili gnezda u krajevima gde su sebi obezbedili bolji život. Zbog toga je škola odavno zatvorena, a u selu su ostali samo stari ljudi koji obrađuju nešto malo zemlje.

Nenad je gradeći jedan, po jedan objekat polako u praksi realizovao svoj san

Seljani se našli u čudu kada su videli da se zida restoran

Svi oni su bili u čudu kada su videli da Nenad u njihovom selu zida restoran i kućice za goste. Nisu mogli da veruju da je neko posle toliko godina došao u njihovo selo da nešto sagradi. A Nenad je gradeći jedan, po jedan objekat polako u praksi realizovao svoj san. Izgradio je četiri planinske kuće za goste. Tik uz njih se nalazi restoran sa 170 mesta, a u njegovom sklopu je i pet soba sa bračnim krevetima i kupatilom za iznajmljivanje. Ispred restorana otvorio je letnju baštu na koju se naslanja i letnja pozornica idealna za održavanje književnih večeri, mini koncerata, pozorišnih predstava. Ceo taj kompleks on je nazvao Etno vila "Jefimija". Ideju za to dobio je od svoje ćerke koja se zove Jefimija.

Mislio je Nenad i o svojim najmlađim gostima. Ispred restorana im je napravio predivan kutak gde mogu da se do mile volje igraju, ljuljaju i klackaju na klackalicama. Odmah ispod igrališta nalazi se štala i kavezi sa pedesetak vrsta životinja, a među kojima su najbrojnije ptice i konji koji mogu da posluže za jahanje. Svaku životinju je on lično birao i svakoj se deca koja dođu podjednako obraduju. Dva ovčarska psa, morke i golubovi se uvek slobodno šetaju po dvorištu i sa njima se mališani lepo poigraju.

Iako je Nenad relativno kratko u ovom poslu kaže da je zadovoljan jer mu gosti dolaze sa svih strana sveta.

"Ugostio sam predstavnike ambasada Velike Britanije i Bosne i Hercegovine. Čest gost mi je i glumac Milan Vasić. Dolaze mi i deca vrtića iz Aleksinca, Vladičinog Hana, Vrtić 1 iz Vranja. Privatna škola za učenje engleskog jezika iz Vranja leti u mojoj vili organizuje radionicu. Svi moji gosti obavezno posete manastir Sveti Pantelejmon iz 14. veka koji se nalazi u neposrednoj blizini. Mnogi od mojih meštana pazare i med tako da su i oni počeli nešto da zarađuju”, kaže Nenad.

Uskoro i Viteški kamp

On ima i mnogo planova za budućnost. Planira da u sklopu etno-sela podigne i jedan Viteški kamp za održavanje viteških borbi. Tu ideju dali su mu njegovi gosti iz Udruženja vitezova.

"Oni su se ponudili da svojim fizičkim radom pomognu izgradnju ovog kampa. Posedujem i osam konja. Neki su pogodni za jahanje tako da imamo dobre šanse da otvorimo i školu jahanja. Nabavio sam i mali fijaker za decu koje bi mogli da vuku konjići patuljaste rase. Mislim da bi to bilo veoma atraktivno za decu. Za njih sam predvideo i jedan mali bazen u dvorištu. I dok bi se oni kupali u njemu njihovi roditelji bi pored njih mogli da uživaju u ambijentu i hrani koju serviramo u našoj vili i da budu stalno na vezi sa svojima kući, jer im je na raspolaganju brzi internet. U našoj neposrednoj blizini su nam i srpski manastiri na Kosovu i Metohiji, tako da planiramo da u najskorije vreme za goste organizujemo turistička putovanja do naših svetinja," ističe Nenad.

Ispod igrališta nalazi se štala i kavezi sa pedesetak vrsta životinja

Etno-selo i danas, jedino na jugu Srbije, radi bez prestanka

Sve što je uradio u svom etno-selu, on je uradio potpuno sam, bez ičije pomoći. U njemu ima šest uposlenih radnika koji su stalno na usluzi gostima. Kada je velika gužva u pomoć im pritekne i on sa suprugom i pri tome mu nimalo nije zasmetala fakultetska diploma. Zbog ovakvog odnosa prema poslu njegovo etno-selo i danas, jedino na jugu Srbije, radi bez prestanka.

Kucao je Nenad na mnoga vrata u nadi da će neko hteti da mu pomogne, kada čuje šta je nameravao i tek namerava da uradi u svom etno-selu koje je izgradio na goloj poljani. Nažalost, uvek je nailazio na zatvorena vrata. I kad god bi se to desilo u njemu je želja za uspehom stalno jačala tako da je pronalazio načina da prevaziđe prepreke i nezadrživo ide ka svom cilju. Otada je postao i zagovornik ideje da se na nivou države formira služba koja će po Srbiji da obilazi ljude koji se bave seoskim turizmom i da im na osnovu ostvarenih rezultata pomogne u ostvarivanju zacrtanih planova.

A dok se na tom polju nešto ne promeni na bolje on će svoje planove ostvarivati kako zna i ume. Sada ima i podršku svoje porodice koja mu daje novu snagu da u poslu kojim se bavi izdrži sve nedaće.


Foto prilog


Tagovi

Seoski turizam Etno-selo Etno vila Jefimija Nenad Ordić


Autorka

Gordana Nastić

Gordana Nastić

Dugogodišnja novinarka, koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi